A

Архитекте из Будимпеште, Деже Јакаб и Марцел Комор, почетком 20. века у Суботицу доносе тада врло модеран стил мађарске сецесије, по којој је архитектура Суботице и данас препознатљива. Пројектовали су: Градску кућу, Синагогу, двоспратну зграду банке - Путник у улици Корзо 4, зграду Јеврејске општине...

Аеродром Биково је цивилни аеродром који се налази 6км југоисточно од Суботице. Аеродром се користи за спортско-школско и тренажно летење авиона и једрилица, као и скокове падобранаца. Пилотажне зоне размештене су у правилном троуглу око аеродрома. Једриличарска зона за висине изнад 1200м ограничена је на западу линијом која спаја језеро Палић и Србобран, због близине ваздушног пута који води ка излазној тачки Келебија. Висина школског круга за авионе је 300м, а за једрилице 200м.

Азотара Суботица је јединствена техничко-технолошка целина за производњу комплексних неорганских ђубрива NPK и NP. Пројектовани капацитет је 500 хиљада тона ђубрива годишње. Одлука о изградњи фабрике, као и инвестициони програм, донети су 1977. године. Фабрика је пуштена у пробну производњу 1986, односно 1987. године.

„Арена Забаткиенсис“ („Суботички песак“) је први вински ред код нас, основан је на Дан Светог Трифуна 14. фебруара 2001. године. Чланови овог реда су виноградари и винари из Суботичко-хоргошке пешчаре, стручњаци за лозу и вино, истраживачи историје виноградарства и винарстава, истакнути угоститељи, туристички посленици, личности јавног и културног живота, новинари. Њихов циљ је да представе и пронесу добар глас вина с песка.
На винским и сличним свечаностима витезови се појављују у атрактивним одорама и ознаком реда, чиме у јавности промовишу културу пијења вина.