Loading...

+381 13 661-122

Grad Subotica

Суботица од А до Ш

K

Корзо је главно градско шеталиште. Прелепе фасаде, углавном у стилу китњасте мађарске сецесије, данас су реконструисане и поново су у пуном сјају. Суботички корзо је пословни и културни центар града: на једном крају је Народно позориште, на другом Дечије позориште, а између њих банке, продавнице, баште кафеа, а раскошне липе пружају се целом његовом дужином.

Катедрала свете Терезе Авилске грађена је од 1773. до 1798. године. Ова барокна грађевина почета је по пројекту пештанског зидара Ференца Кауфмана, а завршена по пројекту Адама Хаислера из 1783. У народу позната као Велика црква, посвећена је заштитници Суботице, св. Терези Авилској (1515-1582.), кармелићанки из Шпаније, књижевници и великом реформатору свог реда. Њен лик је на градском печату у повељи о проглашењу Суботице камералном вароши 1743. године, а затим и на грбу слободног краљевског града. Главни олтар је завршен 1804. године, а сат у торњу постављен је 1840. године.

Керска црква светог Роке подигнута је 1896. године у неоготском стилу.

Капела св. Роке подигнута је од стране Суботичана 1738. године, у знак сећања на жртве епидемије куге. Реконструисана је 1884. по пројекту Титуса Мачковића.

Кер је јужни део града, висока греда изнад старог Гатског језера и ниске долине Млаке. Име Кер вероватно је добио по припадницима племена Кер који су заузели место у време доласка Мађара у ове крајеве. Обнављајући донацију своје мајке, краљ Бела III даровао је Кер 1113. године болничким крсташима из Секешфехервара.

Крваво језеро је мало језеро настало преграђивањем североисточног вршка Палићког језера и у њега су отицале сувишне воде Палића. Некада давно, у време летњих жега, у његовим плитким водама размножавале су се црвене алге, па је због црвене боје и добило име – Крваво језеро.

„Колевка“ – Суботица је дом за децу и омладину, смештен у улици Јаше Игњатовића 6. Збрињавање деце без родитеља у Суботици не почиње оснивањем сиротишта 1903. године, како би се могло помислити. Званично сиротиште постоји од 1900. године, а градски оци и женска удружења покушавали су да реше овај проблем и деценијама пре тога. Дом за децу "Колевка" као дан оснивања обележава 1. мај 1903. године, када је Сиротиште у Суботици осамостаљено од државног сиротишта у Будимпешти. Ново поглавље живота овог дечијег дома почиње у тешким послератним условима када се нагло повећава број незбринуте деце и сирочади. Тада овај дечији дом добија назив "Колевка“. Данас у „Колевци“ углавном раде медицинске сестре. Дом је широм отворен за све који желе посетити децу, или их водити преко викенда у своје породице, што је један од резултата настојања да живот деце у дому што више личи на породични.