С

Синагога у Суботици по архитектонском решењу спада у најлепше грађевине сецесије овог поднебља. Саграђена је 1902. године у стилу мађарске сецесије, по пројекту Дежеа Јакаба и Марцела Комора. Посебан изглед овом храму дају украси, како на фасади тако и у унутрашњости, у којима доминирају витражи. Иако великим делом оштећени, они и данас чувају вештину и лепоту рада на стаклу мајстора из прошлих времена. Организација „World monument watch“ је три пута заредом Синагогу уврштавала међу сто најугроженијих споменичких објеката у свету. Синагога је заштићен споменик културе и успомена на 4.000 суботичких Јевреја прогнаних и уморених у фашистичким логорима у Другом светском рату.

Сецесија је типична за Суботицу. Желећи да лепотом надмаше постојећи конвенционални академизам, богати Суботичани су почетком 20. века широм отворили врата новој уметности и архитектури сецесије. Својеврсни печат новом руху Суботице дали су архитекте: Еден Лехнер, Ференц Рајхл, тандем Марцел Комор и Деже Јакаб. Они су Суботицу украсили цветном орнаментиком, народним мотивима, кованим гвожђем, бојом и керамиком. Архитекте модерног доба данас комбинују модерну архитектуру с традицијом. Зелена фонтана у центру града, изграђена од чувене Жолнаи керамике 1985. године, подсећа на упечатљиву уметност сецесије.

Сарић Иван (1876-1966.), познати суботички спортиста, који се бавио бициклизмом, моторима и аутомобилима. Први је човек са наших простора који је полетео 1910. године, авионом који је сам конструисао. Седиште авиона од прућа је сачувано и налази се у Музеју ваздухопловства у Сурчину. Авион је направио након што га је по први пут видео у Паризу 1909. године. 1917. је саградио и модел хеликоптера који је на пробама показао одличне резултате.

Спартак – Јован Микић (1914-1944.) био је командант Суботичког партизанског одреда и познати југословенски репрезентативац у атлетици. У периоду од 1932. до 1939. био је наш најбољи петобојац, десетобојац, скакач, бацач диска и кладива. Погинуо је 10. октобра 1944, на Дан ослобођења Суботице, на суботичкој железничкој станици, када га је усмртио мађарски војник.

Сента (насеље у Суботици) је јужни део града, између Сенћанског пута и Браће Радић, у околини цркве Св. Ђурђа. Стари сенћански пут протезао се од Сењака (Пушкинов трг) и преко сенћанске капије водио у Сенту. Иако никад није асфалтиран, овим летњим земљаним путем се и данас може стићи у Сенту.

Стантић, Ђуро, (1878-1918.) је први суботички спортиста и светски првак и освајач олимпијске медаље.

Спомен чесма на Палићу, пред Великом терасом, подигнута је 1912. године у част завршетка изградње Велике терасе у стилу сецесије и Музичког павиљона. Спомен чесма се и данас фантастично уклапа у амбијент палићког шеталишта.

Суботичка филхармонија, основана 1908. године, приредила је многобројне концерте са уметницима-солистима највишег светског ранга. Последњих деценија врсни музичари су отишли из града, те је Филхармонија била принуђена да своју делатност сведе у скромније оквире.

„Суњок“ чарда је чарда у невероватном природном амбијенту на обали Лудошког језера. Нуди рибље чорбе, рибље паприкаше и остале специјалитете од рибе, као и класичну кухињу.