Одржана комеморација жртвама из 1944. и 1945. године

На Сенћанском гробљу, код споменика „Птица сломљених крила“,  одржана је комеморација невино страдалим жртвама из 1944. и 1945. године. Венце на споменик „Птица сломљених крила“ у име Града Суботице положили су градоначелник Богдан Лабан и председник Скупштине града Тивадар Бунфорд, а у име Скупштине АП Војводине председник Иштван Пастор, потпредседница Александра Ђанковић и посланик Миленко Јованов. Венце и цвеће на споменик положили су и амбасадор Мађарске у Београду др Атила Пинтер и генерални конзул Мађарске у Суботици др Јанош Бабић, генерални конзул Републике Хрватске у Суботици Хрвоје Амбреуш, представници националних савета мађарске, хрватске, немачке и буњевачке мањине, као и представници бројних удружења и политичких партија.

Тивадар Бунфорд је, обраћајући се присутнима после екуменске литургије - коју су заједно служили свештеници Римокатоличке, Евангелистичке и Реформаторске цркве и представник Јеврејске општине Суботица – истакао да се данас, нажалост, присећамо страховитих и окрутних догађаја из 1944. и 1945. године, када су, како је рекао, тадашње власти сејале смрт, вођене слепом мржњом и жељом за осветом.

– На овој табли иза мене уклесана су 852 имена. Међутим, на основу каснијих истраживања и пријава 'Мементо 70' од пре две године бележи већ 978 жртава, а Виктимолошкој комисији последњих година поднето је више пријава о досад још нерегистрованим жртвама. Можда није прикладно пребројавати жртве и можда о њима не приличи говорити у светлу бројки, као да су пуки статистички подаци – јер је и једна једина невина жртва превише! Довољно је само напоменути да према садашњим сазнањима на овом месту почива 57 невиних жртава млађих од двадесет година. Иза сваког од ових имена стоји једна породична трагедија. Иза њих су остале удовице и сирочад – нагласио је Бунфорд.

Осим одраслих чланова породица жртава и њихова деца су свакодневно доживљавала понижења и презир, слушајући да им је отац био ратни злочинац, навео је председник Бунфорд, и додао да су уз све то морали да ћуте и трпе, јер су научили да о неким стварима смеју да говоре само код куће.

– Поред жртава које овде почивају, морамо да се присетимо и њихових најближих, јер многи становници Суботице и околних насеља никада нису имали прилику да изусте речи – мој отац. Наша дужност и обавеза је да се – не позивајући починиоце или њихове потомке на одговорност већ на помирење и одавање поште – присетимо невино страдалих жртава и да чувамо, негујемо и одржавамо ово спомен-обележје. Да бисмо развијали и градили будућност наше Суботице морамо да познајемо и њену прошлост и одамо пошту онима који су могли много тога да учине у корист мађарске заједнице, али и иза цео наш град, само да су их пустили да живе – подвукао је Тивадар Бунфорд.

Данас је и на Спомен гробљу код Багрема, у Бајмоку, одржано сећање на недужне жртве стрељане 2. новембра 1944. године.

Поводом 72. годишњице погибије недужних жртава из 1944-45. године, у понедељак, 31. октобра 2016. године, у Фрањевачкој цркви, одржана је спомен-литургија.