Обележен национални празник буњевачке националне мањине Дан Велике народне скупштине

Свечаном академијом у Великој већници Градске куће Национални савет буњевачке националне мањине обележио је један од четири национална празника – Дан Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена у Новом Саду 1918., као и 330 година од доласка Буњеваца на подручје Бајског троугла (Баја-Суботица-Сомбор).

Свечаности, која је почела интонирањем химне Републике Србије „Боже правде” и буњевачке свечане песме „Подвикује буњевачка вила” присуствовали су председник Владе АП Војводине, Игор Мировић, градоначелник Суботице Богдан Лабан, изасланица председника Републике Србије Станислава Пак Станковић, саветник премијера Србије, Гојко Радић, потпредседник покрајинске Владе и покрајински секретар за образовање, управу, прописе и националне мањине, Михаљ Њилаш, помоћници покрајинског секретара за културу, Небојша Кузмановић и Ђорђе Вукмировић, председник Скупштине града Новог Сада, Здравко Јелушић, представници свих буњевачких институција и бројни грађани.

Обраћајући се присутнима, председник Мировић је рекао да је слободарски дух Срба и Буњеваца тих бурних новембарских дана последње године Првог светског рата био стопљен у једно, и навео имена, како је рекао, „славних предака“ и „грандиозних личности“, народних предводника Срба и Буњеваца, Јаше Томића и Блашка Рајића.

Говорећи и о значају других знаменитих историјских личности, које се ређе помињу и о којима се мање зна, подсетио је да се тог 25. новембра 1918. међу онима који су исписали златну страницу заједничке историје Срба и Буњеваца нашло и седам жена: Милица Томић (супруга Јаше Томића), из Новог Сада,  Марија Јовановић, из Панчева, и Анастазија  Манојловић, Олга Станковић, Мара Малагурски, Катица Рајчић и Манда Сударевић, из Суботице.

Он је подвукао да ничији идентитет и ничија самобитност у данашњој Војводини не смеју и неће бити угрожени, а нарочито не оних који су, заједнички са српским народом, храбро и одлучно исписивали историју Војводине.

– То што Буњевци управо 25. новембар данас славе као један од својих националних празника, сведочи и о визионарству Блашка Рајића, о вашој непоколебљивој доследности и узвишеној оданости завету великих предака – рекао је Игор Мировић, пожелевши Буњевцима да такви и остану, на понос своје заједнице, а и на понос Војводине и Србије.

Градоначелник Богдан Лабан се осврнуо на бурну јесен 1918. године и новембарске дане који су претходили одржавању Велике народне скупштине, када су родољубиве тежње јужнословенских народа почеле да се остварују.

– Одлуку о прикључењу Краљевини Србији као јединственој држави прочитао је Јаша Томић. Говор на овој историјској скупштини одржао је и Блашко Рајић, жупник из Суботице, који је рекао да неће говорити о томе шта је Србија урадила, јер о томе говори цео велики свет, већ да ће у име свог, до сада потлаченог, притиснутог и на уништење осуђеног народа, јавно пред скупштином да се захвали Србији што их је својом непобедивом војском ослободила јарма и смрти – подсетио је градоначелник Лабан.

Буњевци су, додао је, на простор Бајског троугла (Баја-Суботица-Сомбор) дошли пре 330 година и пример су да један народ, ако је јединствен и ако негује свест о свом постојању, свој национални идентитет и традицију може да очува и у не баш  једноставним историјским и друштвеним околностима.

– У уверењу да ће се убрзати рад на стандардизацији буњевачког језика, као и поступак формалног укидања наредбе из 1945. године којом је Буњевцима, заједно са Шокцима, забрањено да се слободно национално опредељују, буњевачкој националној заједници честитам национални празник – Дан Велике народне скупштине – са жељом да, уважена и поштована, још јако дуго ради и живи на овим просторима – нагласио је Богдан Лабан.

Председница Националног савета буњевачке националне мањине, Сузана Кујунџић Остојић захвалила се Мировићу на томе што је, после 14 година, председник покрајинске Владе одговорио на позив да учествује у обележавању буњевачког националног празника, и подсетила  да Буњевци немају, попут других народа, ни слику, ни трг, ни споменик, који би и њих, и друге, подсећао на  великане и велике догађаје о којима се говори.

– Наш споменик је у нашим срцима и на уснама сваког детета које учи буњевачки, члановима Националног савета буњевачке националне мањине, удружењима, људима... У свима који данас поносно кажу - ми смо Буњевци – рекла је Сузана Кујунџић Остојић.

Здравко Јелушић је рекао да су Буњевци баш у Новом Саду Великом народном скупштином потврдили свој идентитет и стекли право да Нови Сад доживљавају својим градом, а изасланица председника Републике Србије Станислава Пак Станковић је казала да су оба народа, и Срби и Буњевци, поносни на оно што су им преци оставили.