Буњевци прославили „Дан оснивања првог националног савета“

Свечаном седницом у Плавој сали Градске куће, вечерас је обележен „Дан оснивања првог Националног савета“, један од четири национална празника Буњеваца. Била је то уједно и 17. сeдница Савета, свечаног карактера, са Дневним редом који је обуxватио поздравне речи гостију, извештај председнице Националног савета буњевачке националне мањине (НСБНМ) о раду у протеклих годину дана и доделу признања истакнутим члановима заједнице и удружењима.

У  име Града Суботице присутне је поздравила заменица градоначелника Тимеа Хорват, која је истакла значај рада Савета као кровне институције буњевачке националне мањине.

– Част ми је и задовољство што могу да поздравим чланове Националног савета буњевачке националне мањине на месту на којем је пре 14 година основан Савет. Од 23. фебруара 2003. године, од када су ударени темељи буњевачке националне заједнице, стекла су се права као и код осталих заједница у деловању у областима културе, образовање, информисања и службене употребе језика. Сигурно није било лако и једноставно, али, након 14 година упорног рада, може се закључити да је доста урађен. Предстоји вам борба за стандардизацију језика, а реализација ваших циљева неће изостати само у случају да сачувате снагу и јединство заједнице – нагласила је Тимеа Хорват.

У име мисије ОЕБС-а у Србији присутне је поздравила Милица Родић.

– Национални савет је битна форма организовања за заједнице које су, попут буњевачке, малобројне, које се боре за право идентитета. Честитам вам на досадашњим резултатима и достигнућима, на лавовској борби за ову заједницу, али и за остале које имају сличне потешкоће као и ви – казала је Милица Родић.

Председница НСБНМ Сузана Кујунџић Остојић сумирала је рад Савета у минулој години, са посебним освртом на очување буњевачког говора и иницијативу да се акт из 1945. године прогласи ништавним.

– Буњевачки говор се учи у 12 школа, предаје га 14 учитеља и наставника а похађа га 456 деце. Успели смо да оформимо групе веће од 15 ђака, како би предаваче плаћало Министарство просвете. У поређењу са осталим националним мањинама, буњевачки говор је на другом месту у Србији по повећању интересовања ђака за учење са 24 одсто.  Поново смо се обратили Покрајинској скупштини да поништи акт из 1945. године, јер је недопустиво да се Буњевцима оспорава право на национални идентитет. Имамо обећање да ће се то разматрати већ на наредној седници – рекла је Сузана Кујунџић Остојић.

На свечаности су уручене и награде за допринос очувању буњевачке културе и националног идентитета. За деценију рада на очувању националног идентитета Буњеваца признање су добили КУД „Александрово“ (40 година постојања) и КУД „Буњевка“ (20 година постојања). Признање „Блашко Рајић“ за допринос у развоју институција и очувању националног идентитета добили су Андрија Пеић Тукуљац и Ђуро Бошњак, док је награда „Амброзије Шарчевић“ за допринос у области научно-истраживачког рада припала Сузани Кујунџић Остојић.