Обележен „Дан Великог прела“

Један од четири национална празника буњевачке заједнице – „Дан Великог прела“, обележен је,  како је то и обичај, на Марин, 2. фебруара, у суботичком ресторану „Спартак“. У оквиру свечаности, по традицији, изабрана је најлепша прељска песма, као и најлепша преља. Организатор манифестације био је Национални савет буњевачке националне мањине (НСБНМ).

Председница НСБНМ, др Сузана Кујунџић Остојић, изјавила је, тим поводом, да „Дан Великог прела“ Буњевци обележавају у знак сећања на 2. фебруар 1879. године, када су обучени у свечану буњевачку ношњу изашли у јавност са жељом да покажу своје постојање и понос на своје порекло.

– Значај је, између осталог, и историјски, јер су се на овај дан Буњевци први пут окупили на Великом прелу, да се представе и својој заједници, али и вароши у којој и данас живе у највећем броју. Била је то прилика да се покажемо као заједница која организовано постоји. Зато смо и у Националном савету буњевачке националне мањине ово прогласили ко наш национални празник, спојили смо историју и традицију у савременом добу. Славимо Прело слично ко и наши преци, али се и боримо као што су и они радили, за очување наше традиције. Док год нас има и док се држимо свог идентитета и оног што јесмо, има наде и будућности за нас – истакла је Сузана Кујунџић Остојић.

Присутне је поздравио и Буњевцима честитао национални празник градоначелник Суботице, Богдан Лабан.

– Драги Буњевци, сви смо ми овде повезани на један или други начин, зато и јесмо пријатељи, браћа, комшије, кумови... Делимо овај простор уназад столећима, заједно ту живимо, зато су нам и ношње и игре сличне, зато се и веселимо на исте песме и иста кола. Ове године обележавамо 100 година од стварања Краљевине СХС коју смо стварали заједно, и Срби и Буњевци, и сви други народи заједно са нама. Поносни смо на оно што су нам преци оставили, а на нама је да чувамо традицију, да наставимо њиховим путем, па да нове генерације буду поносне и на нас – нагласио је градоначелник Лабан.

Да је Велико прело значајно за буњевачку заједницу, али и за Србију, потврдио је и Владо Радуловић из Канцеларије за људска и мањинска права.

– Порука оваквог окупљања је свакако у очувању посебности буњевачке националне мањине. Разговарали смо са представницима Националног савета буњевачке националне мањине и указали на значај ове кровне институције, како код Буњеваца, тако и код других националних мањина. Што се буњевачке заједнице тиче, остварен је велики напредак. Истиче се, пре свега, област образовања у којој из године у годину има све више деце која слушају наставу на буњевачком говору. Надамо се да ће је ускоро слушати и на буњевачком језику, јер сви желимо да ово буде завршна година у стандардизацији буњевачког језика – рекао је Радуловић.

Културно-умитнички део програма почо је скечом „Имаћемо буњевачко прело“, у извођењу Стеле Буквић и Душана Ивића, чланова Драмске секције КУД „Буњевка“, по тексту Кате Кунтић. Потом је уследила прва прељска песма „Коло игра, тамбурица свира“ у извођењу Тамаре Бабић и ТО „Тајна“, а гости су с нестрпљењом чекали променаду најлепших преља, као и проглашење најлепше прељске писме.

Жири за избор најлепше преље чинили су Ката Кунтић, Мирко Бабичковић и Мијо Мандић, уз све госте на Прелу који су и сами гласали. За најлепшу је ове године изабрана Ивана Дулић, Јована Видаковић је била прва пратиља, а Маја Антуновић друга.

Најлепшу прељску писму, по оцини жирија у којем су били Сузана Кујунџић Остојић, Тамара Бабић и Мирјана Саванов, написала је Габријела Диклић, а носила је назив „Ноћ маринска“.