Обележена 74. годишњица депортације суботичких Јевреја

Полагањем венаца на споменик страдалим Јеврејима код некадашњег гета, у улици Пала Папа, комеморативним скупом у Синагоги и полагањем венаца на споменик жртвама Холокауста у дворишту Синагоге, обележена је 74. годишњица депортације суботичких Јевреја у транзитне логоре, а потом у Аушвиц и друге концентрационе логоре и фабрике смрти широм Европе.

Обраћајући се присутнима у Синагоги, градоначелник Суботице Богдан Лабан рекао је да је око 4.000 суботичких Јевреја депортовано у концентрационе логоре широм Европе 16. јуна 1944. године, а да је операција чишћења државе од Јевреја започела 26. априла 1944. године.

Он је навео да је, када је реч о транспорту, прављена селекција, а да су и одређивани приоритети, да су Јевреји сматрани опаснима по друштвени поредак испоручивани одмах у концентрационе логоре, док су други најпре издвојени у посебна стамбена насеља, у гета, одакле су касније изручени Немцима.  

Од предратних, нешто више од 6.000 суботичких Јевреја у Суботицу се после Другог светског рата вратило око 1.000 преживелих, али многи од њих нису се задржали у граду, рекао је Богдан Лабан, и додао да је захваљујући управо онима који су остали, а којих је било неколико стотина, у Суботици  очувана јеврејска традиција, обичаји, религија и култура.

Говорећи о односима између Срба и Јевреја, истакао је да је извесно да корени српско-јеврејског пријатељства сежу у доба владавине Милоша Обреновића и Другог српског устанка и да је Други светски рат исписао посебне странице српско-јеврејских веза.

– О вековном пријатељству два народа сведочи и податак да је српска краљевска влада признала Балфурову декларацију којом је Влада Британије, 2. новембра 1917. године, подржала стварање јеврејске државе у Палестини. Један од најзаслужнијих за то био је доктор Давид Албала, сефардски Јеврејин, капетан српске војске, српско-јеврејски ратни херој. На сугестију Давида Албале, влада Краљевине Србије прва је –  27. децембра 1917. године – отворено подржала Балфурову декларацију, којом је Јеврејима признато право на националну независност на тлу Палестине, тридесет година пре него што је проглашена држава Израел – казао је Богдан Лабан.

Уз подсећање да су, јачањем економске моћи, Јевреји у Суботици почетком двадесетог века пожелели богомољу која би одговарала потребама и угледу њихове заједнице, он је подвукао да је суботичка Синагога, саграђена 1902. године, симбол не само развоја локалног јеврејског становништва него и заједништва и солидарности свих народа који живе у нашем граду, без обзира на њихову верску или националну припадност.

– Овај јединствени сакрални објекат обновљен је после 40 година и драго ми је што ће у животу Јевреја, али и осталих Суботичана, како је на свечаном отварању крајем марта ове године истакао председник Србије Александар Вучић, бити кућа молитве, учења и окупљања. Верујем да се Холокауст никада и нигде не сме и неће поновити. На нама и будућим генерацијама је да памтимо, чувамо сећање на жртве и клањамо се сенима оних који су страдали само зато што су били друге нације и вере, и што су стали у одбрану националног поноса и права на постојање – поручио је градоначелник Лабан.

Главни рабин Србије, Исак Асиел, рекао је, између осталог, да зло може да се догоди сваког дана, да оно што се  тада десило може да се понови, а да је наше да будемо будни, зато што зло не спава.

– Оно је ту око нас, а ми смо ти који можемо да допустимо да се размахне или да га у томе спречимо – нагласио је Исак Асиел.

Венац  на споменик страдалим Јеврејима у дворишту Синагоге у име града Суботице положили су градоначелник Богдан Лабан и чланови Градског већа, Немања Симовић и Илија Ђукановић. У име Скупштине АП Војводине венац је положио председник Скупштине Иштван Пастор, а у име Севернобачког управног округа начелник Округа Драги Вучковић.

Венац је, такође, положио и председник Савеза јеврејских општина Србије, Роберт Сабадош, као и представници јеврејских општина, конзуларних представништава, националних савета и бројних организација и удружења.

У име суботичке локалне самоуправе, венац на споменик страдалим Јеврејима код некадашњег гета, у улици Пала Папа, положиле су помоћница градоначелника Жужана Магоши и одборница Ерика Дороги.