Представљен извештај заштитника грађана о службеној употреби мађарског језика и писма

Град Суботица, у коме су у равноправној службеној употреби српски, мађарски и хрватски језик, позитиван је пример службене употребе мађарског језика и писма, оцењено је на данашњем скупу одржаном у Плавој сали Градске куће, на коме је представљен Посебан извештај заштитника грађана о службеној употреби мађарског језика и писма. Мађарски језик и писмо су у службеној употреби у 31 граду/општини, као и у раду органа и организација АП Војводине, а с обзиром на то да број припадника мађарске националне мањине превазилази законски оквир од два одсто, мађарски се користи и у обраћању републичким органима, уз право да и одговор буде сачињен на овом језику и писму.

Обраћајући се присутнима у име суботичке локалне самоуправе, градоначелника Богдана Лабана и своје име, заменица градоначелника Тимеа Хорват пожелела је гостима добродошлицу и изразила задовољство што је управо наш град поново домаћин једном оваквом скупу.

– Према Статуту града Суботице, у равноправној службеној употреби су српски, мађарски и хрватски језик. Грађани у било ком моменту могу да се обрате органима града Суботице и затраже услуге, односно да решавају поступке и процедуре на свом матерњем језику. На располагању им је и преводилачка служба скупштинских органа, а на седницама Скупштине града Суботице обезбеђено је и симултано превођење – истакла је, између осталог, Тимеа Хорват.

Заменик заштитника грађана за права националних мањина, Роберт Сепи, изјавио је, обраћајући се медијима, да је радећи на терену, заједно са колегама из ОЕБС-а и Републичког фонда за здравствено осигурање из локалних самоуправа у којима је у службеној употреби уведен мађарски језик и писмо, реално сагледано стање и констатовано оно што је већ и раније закључено: да је правни оквир добар, да недостају финансијски капацитети и да је недовољна свест о значају службене употребе мањинских језика и писама, као и кадровска попуњеност.  

– Потребан је континуиран рад у локалним самоуправама, како приликом едукације о упознавању мађарског језика и писма, тако и на благовременом обезбеђивању финансијских средстава која би допринела да се права која су гарантована и прописана припадницима националних мањина остварују ефикасно и брзо. Морамо да схватимо да је језик средство повезивања, а не средство подела, раздора и прављења дистанци, и да инсистирање на остваривању права која су гарантована није тежња ка нечему другом него ка очувању свог културног идентитета – рекао је Сепи, и подвукао да је стање у Суботици, када је реч о службеној употреби мађарског језика и писма, према подацима које су добили, изузетно добро.

Заменик шефа Мисије ОЕБС у Републици Србији, Џозеф Мелот, казао је да Мисија ОЕБС у Србији по други пут подржава израду једног оваквог извештаја, јер је прошле године подржан Посебан извештај о службеној употреби  албанског језика и писма на југу Србије.

– Мисија ОЕБС подржава изградњу партнерства, односно мостова између самих институција, грађана, а међу грађанима су и представници националних мањина. За нас је од изузетног значаја да представници националних мањина буду свесни права које имају, тако и права на службену употребу свог језика и писма. Оно што је такође битно за нас јесте да не подржавамо само службену употребу мањинских језика и писама већ истичемо и неопходност учења српског језика. Дакле, то је двосмерни процес. Припадници националних мањина требало би да савладају српски језик, а исто је тако битно да се и њима омогући доступност институцијама и административним процедурама на њиховом језику и писму – рекао је Мелот.

Начелница Градске управе града Суботице, Марија Ушумовић Давчик, истакла је да чињеница да је институција заштитника грађана Републике Србије као домаћина скупа за представљање посебног извештаја о употреби мађарског језика у службене сврхе изабрала Суботицу указује да је град Суботица позитиван пример у смислу употребе мађарског језика у службене сврхе.

- Ми имамо дугу историју у том погледу, још од 1991. године у граду Суботици у службеној употреби је и мађарски језик. То за грађане, пре свега, значи да се увек, у свакој врсти поступка који се води пред органима града могу обратити на мађарском језику и да се ти поступци могу водити и на мађарском језику. Пракса показује да грађани користе то своје право, можда не у оноликом броју поступака за колико би се то можда могло очекивати, што је повезано са неким практичним разлозима, али ми, свакако, у складу са Законом, поштујемо ту обавезу и то право смо омогућили грађанима Суботице. Онима који то желе и који су припадници мађарске националне заједнице – нагласила је Марија Ушумовић Давчик.

.