Члан Градског већа Милош Николић примио делегацију Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања

Члан суботичког Градског већа задужен за образовање и културу Милош Николић састао се данас са др Браниславом Ранђеловићем, вршиоцем дужност директора Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања и Данијелом Ђукић, руководиоцем Центра за међународна, национална истраживања и развојно-истраживачке послове у оквиру поменутог Завода.

Састанак је уприличен након посете делегације Завода ОШ „Мајшански пут“ у којој је обављено тестирање ученика у оквиру међународног образовног истраживања ПИРЛС – 2021. Овај пројекат започео је првог марта и предвиђа тестирање читалачке писмености и процену функционалног знања и разумевања прочитаног текста код десетогодишњака. Истраживање ће обухватити 170 основних школа у Србији и око 5000 ученика четвртог разреда.

Милош Николић је у разговору са гостима посебно нагласио улогу образовања, као основног покретача сваког друштва, нарочито у савременим условима, када имамо развијене технологије, иновације и свакодневну трку за новим сазнањима. Говорио је и о значају учења и личног развитка сваког појединца од најранијег детињства за стварање што већег броја високо-образованих стручњака и успешно образовање, истакавши да је улога оваквих истраживања у том процесу врло важна.

Директор Ранђеловић је упознао домаћина са улогом Завода у образовном систему и предочио да је посебна мисија ове установе да резултати сваког тестирања и истраживања допринесу конкретном побољшању квалитета образовања и резултују променама и допунама наставних програма и метода, када је то потребно. Он је изразио задовољство квалитетом рада у суботичким школама и видним побољшањима услова за рад и боравак ученика.

Госпођа Ђукић упознала је већника Николића са техником тестирања које је данас спроведено у Суботици и са својим искуством у истраживачким пројектима.

Члан Градског већа Милош Николић представио је гостима из Завода улагања у школску инфраструктуру Суботице током протекле четири године и на крају закључио: „Уколико дете које има десет година може са потпуним разумевањем да прочита текст који му је задат, да га без проблема преприча или из њега извуче поуку, то значи да је са тим детотом до тог момента озбиљно рађено и да ће оно једног дана бити равноправни члан сваког друштва. А да би то сигурно постало, држава, град и друштво у целини морају у потпуности да дају свој допринос у развитку сваког појединца, без изузетака.“