Донета одлука о називима насељених места на буњевачком језику

Поводом увођења буњевачког језика у равноправну службену употребу на територији града Суботице, Национални савет буњевачке националне мањине (НСБНМ) данас је, у Плавој сали Градске куће, одржао свечану седницу на којој је донео одлуку о називима насељених места у граду Суботици на буњевачком језику. У име градоначелника Стевана Бакића, седници је присуствовао шеф Кабинета градоначелника Сава Стамболић који је, тим поводом, изјавио да су представници Буњеваца окупљени у Савету извршили своју законску обавезу да на свом језику утврде традиционалне називе насељених места на територији града који ће, након објаве у службеним гласилима Покрајине и Града и уношења у Статут, постати и званични називи на буњевачком језику.

„Част ми је и задовољство данас да представљам градоначелника Стевана Бакића на свечаној седници Буњевачког националног савета који је једногласно, користећи своје законско право да одреди име града на свом језику и да утврди називе насељених места на територији града Суботице то и учинио. Ми смо данас дошли да то подржимо и да будемо сведоци једног историјског догађаја. А, оно што ће се у формално правном смислу даље дешавати у односу на Град јесте да ће ти називи бити објављени у 'Службеном листу' АП Војводине и у  'Службеном листу' Града Суботице, након чега ће бити уврштени у Статут са једном формалном променом која се односи на усклађивања са правним фактичким чињеницама, тако да неће бити нове јавне расправе иако се формално поново мења Статут. Када ти називи буду унети у Статут, онда ћемо моћи да кажемо да је процес увођења буњевачког језика на територији града Суботице у потпуности заокружен. Ми очекујемо да ће то бити до средине јуна“, нагласио је Стамболић.

На данашњој свечаној седници НСБНМ, додао је, ударен је и формалан печат на оно што се у Суботици дешава већ вековима, а то је суживот различитих народа.

„Сада једнa правна одлука Града омогућава да сви они народи који живе на територији града Суботице, а поготово историјски посебно значајни, добију исти третман. То је оно што је посебно важно. А што се тиче самих назива који су данас утврђени, лепо је рећи и то да је познато да је Суботица кроз историју мењала велики број назива. И град Субатица, како је данас формално утврђено да се на буњевачком каже, назив је који је био вековима присутан у буњевачком народу, а сада је само озваничен да буде присутан и у службеној употреби“, казао је Сава Стамболић.

Уз истицање да се осећа поносно и срећно, председница Националног савета буњевачке националне мањине Сузана Кујунџић Остојић изјавила је да би сваки Буњевац и Буњевка требало да осећа понос и да своју припадност „носи исто онако као што то носе други у овој вароши, покрајини и овој држави“.

„То није увек било да са поносом и без стида говоре својим језиком. Буњевачки језик је коначно постао и службени и не постоји ниједан разлог да га не диванимо, поготово у својој вароши, јавно, гласно и јасно. Прошле су деценије од када то није било друштвено пожељно и врло често наилазило на консеквенце које нису примерене данашњем времену. Али, и то се исправило“, рекла је Сузана Кујунџић Остојић.