Представљен књижевни првенац Оливерe Балашевић на Летњој позорници на Палићу

На Летњој позорници на Палићу одржана је промоција књиге Оливере Балашевић под називом „Планета двориште“. Уочи театарског представљања ауторкиног књижевног првенца, присутнима на Летњој позорници у име локалне самоуправе, градоначелника Стевана Бакића и своје име добродошлицу на прелепи Палић пожелео је Срђан Самарџић, члан Градског већа Града Суботице.

Велико ми је задовољство, рекао је том приликом Самарџић, да вечерас стојим овде пред вама и да после дуге паузе заједно отворимо културна дешавања на Летњој позорници на Палићу театарским представљањем књиге наше драге гошће Оливере Балашевић.

„Много тога доживљеног је тешко речима описати, али је ауторка у свом делу аутентично, оригинално, маштовито и искрено рекла како је то одрастати, а сачувати девојчицу у себи“, казао је Срђан Самарџић.

„Када је неко пре 52 године долазио у Суботицу уском пругом, популарним ’ћиром’, то значи да има пуно тога да вам прича. Своју децу сам већ  ’удавила’ и неколико хиљада читалаца на све четири стране света где је ова моја књига путовала у протеклих годину дана, кад ја нисам могла, кад ни ви нисте могли. Добро вече Суботицо“, рекла је Оливера Балашевић отварајући промоцију своје књиге „Планета двориште“ пред суботичком публиком.

Постоје градови, навела је, који су седиште неке општине, који имају пуно раскрсница са семафорима и кружним токовима и броје на десетине хиљада становника, али постоје и они градови који су опевани у романсама, који су уписани у биографије познатих писаца, спортиста, певача.

„Знате ви о чему ја говорим, знате али мислите да није лепо да то ви сами кажете. А, то је тако 'бачки'. Зато је дошла једна одрасла девојчица из Баната да вам то наглас каже. Из једног сличног таквог града у равници по броју становника, из Зрењанина, а различитог таман колико се и разликују Банат и Бачка. Сто је улица у Суботици као и у Зрењанину. И на хиљаде кућа у њима и око сваке куће двориште. 'Планета двориште', читав један свет једне овдашње девојчице и неког тамошњег дечака. О томе сам желела вечерас нешто да вам испричам, али можда нећу ни морати. Можда је паметније да ову причу сачувам за неког ко је одрастао на бетону, у некој згради на четвртом или седмом спрату, ни не знајући да је остао заувек закинут за своју 'Планету двориште', истакла је Оливера Балашевић.

Зрењанин је, нагласила је, за њу одувек био много више од места рођења.

„Никада касније у документима нисам наишла на рубрику – место одрастања. О томе помало говори и ова моја књига. О одрастању једне девојчице из Зрењанина, испричана у првом лицу, у периоду од њене пете до петнаесте године, у једној помало трошној кући у дворишту са још шест дворишних станова, у дугој улици која је другарски текла уз Бегеј. И ујутру мирисала на пекару, по дану на јоргован, а предвече на пржену кафу. Ова књига је уједно и најсигурнија мапа помоћу које се може доћи до те сакупљене улице од које данас постоји само један мали делић ње и то под другим именом. Јер, нема више ни те куће, ни тог дворишта. И Бегеј је у том делу пресахнуо оставивши за собом онај чувени Мост на сувом као споменик једном савршеном детињиству, под не баш тако савршеним распоредом звезда“, рекла је Оливера Балашевић.

Дирљиво сећање на детињство и њену мајку која је – како је Оливера Балашевић рекла током театарског представљања свог књижевног првенца – постала херој њеног детињства од оног момента када је из Бегаја извукла греду и донела је у њихово двориште у Улици Бориса Кидрича, публика је поздравила громогласним аплаузом.

Након театарског представљања књиге „Планета двориште“, Срђан Самарџић и директор Народног позоришта у Суботици, Милош Николић, предали су Оливери Балашевић букете цвећа.

Организатори промоције књижевнoг првенца Оливерe Балашевић на Летњој позорници на Палићу су Град Суботица и Народно позориште.