Град Суботица обележио осамдесет година од страдања становника Мишићева и Рате

Становници Мишићева и бајмочке Рате обележили су данас осамдесету годишњицу депортације скоро свих становника ових насеља у логоре Барч и Шарвар, која се одиграла 14. јуна 1941. године. Код спомен-плоче на Дому културе у Мишићеву и на основној школи у Рати, венац је, у име градоначелника Стевана Бакића, положио шеф Кабинета градоначелника Сава Стамболић, заједно са начелником Севернобачког округа Бојаном Шораловим, чиме је Град Суботица одао пошту жртвама овог злочина од пре осам деценија.

Венце код спомен-обележја на школи у Рати, положили су и представници Месне заједнице Бајмок, Кола српских сестара, као и Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918, које је било и домаћин комеморативног скупа.

Након што је одата почаст, парох бајмочки, презвитер Игор Стакић, служио је парастос за све који су страдали у логорима Барч и Шарвар између 1941. и 1945. године, у којем су молитвеног учешћа узели и шеф кабинета Стамболић и начелник округа Шоралов. Након помена присутнима се, у име градоначелника Стевана Бакића и Града Суботице, обратио Сава Стамболић.

Он је окупљене најпре поздравио у име градоначелника, који није могао лично да буде присутан услед раније уговорених и неодложних обавеза. Шеф кабинета Стамболић је потом навео да га данашња комеморативна свечаност наводи на три важна појма и поруке које жел да пошаље на месту са којег су на данашњи дан, 1941. године, у заточеништво и страдање кренули житељи Рате и Мишићева.

„Сећање, односно култура сећања, је први појам који се јавља када размишљамо о тим трагичним данима. Наш народ и држава је нису довољно неговали током претходних деценија. То се данас мења и присуство представника Града и државе данас овде није ствар добре воље или некакав изузетак, већ системско опредељење, како Града Суботице, тако и државе Србије, да се свако српско страдање, свуда где наш народ живи, уврсти у редовне комеморативне календаре свих нивоа власти. То је опредељење и политика Србије, од највишег до локалног руководства. Тако је наш Град обележио већ ове године страдање келебијских Срба, у априлу 1941, а постављена је и изложба о јасеновачком логору у вестибилу Градске куће. Тако, на озбиљан и жртава достојан начин обележавамо осамдесету годишњицу од почетка трагичног Другог светског рата на нашим просторима.“ – истакао је он.

Шеф кабинета Стамболић наставио је, говорећи о јединству и солидарности српског народа, као нечега што је било кључно да се преко 3.000 деце спасе из логора у Шарвару, пошто су они Срби којима није било забрањено да живе у Хортијевој Мађарској, уложили, заједно са Српском православном Црквом највећи напор да помогну своје сународнике који су протерани и остављени да умиру у логорима.

„Племенити људи из старих бачких српских породица нису дозволили да њихова браћа пореклом из Босне, Херцеговине, Лике, Баније, Црне Горе, пате и умиру. Водили су се мишљу Саве Текелије, да никада не смемо да дозволимо да нас питање завичајног порекла подели као Србе и несебично су давали себе. Велики др Коста Хаџи из Новог Сада, др Милош Рафајловић из Суботице, као утицајни интелектуалци са добрим везама, свештеници попут александровачког парох Станише Михајловића, а сви на челу са блажене успомене Епископом бачким др Иринејем Ћирићем, који је био спреман на свако понижење и жртву да обезбеди од окупаторских власти дозволу да се спасу српска деца. То је дух који данас држава и системски следи, борећи се за српски народ где год да он живи, а и Град Суботица ће чинити све да отргне од заборава ове велике људе и њихову племениту акцију, која је спасила и једног Јована Дејановића, потоњег чувеног градоначелника Новог Сада.“

На крају је Стамболић нагласио да је трећи важан појам пријатељство између српског и мађарског народа и српске и мађарске државе. Пријатељство које се темељи на поштовању за жртве, на делима попут чина Нандора Ердељија из Бајмока, који је у Шарвар слао храну и одећу за Србе или мађарских лекара који су у Суботици, на црквеном имању код Водице бесплатно лечили повратнике из логора, као и многе комшије који су бранили своје суседе Србе или чували њихова имања и вредне ствари до повратка из логора. Он је истакао и однос Републике Мађарске, која је обележила достојно место логора у Шарвару, где мештани одржавају гробље скоро хиљаду Срба који су тамо оставили своје кости. Филм о страдању српског народа у Бачкој 1941. године емитован је и на мађарској националној телевизији, закључио је и додао да су Град Суботица и држава Србија на располагању потомцима шарварских страдалника за најбољи контакт и однос са властима мађарске и насеља Шарвар, уколико је било шта потребно унапредити у вези са тамошњим гробљем или спомен обележјима.

Након обраћања Саве Стамболића уследио је историјски час, у којем су узела учешћа деца са Рате, њихови родитељи, деке и баке, који су сведочили о сазнањима која имају о страдањима својих ближњих у логорима Барч и Шарвар. Уз много емотивних и потресних искустава о голготи коју су прошли њихови преци али и сведочења о примерима хуманости и солидарности, ученици школе су извукли закључке о историјским догађајима који су заувак оставили дубок утисак на житеље Рате и Мишићева.

Историјски час, коме су присуствовали и у њему учествовали шеф кабинета Стамболић и начелник округа Шоралов, закључио је данашње комеморативне свечаности на бајмочкој Рати.