Заживео поступак признавања претходног учења
Политехничка школа у Суботици прва је школа у Србији у којој је могуће стећи квалификације кроз признавање претходног учења путем поступка којим је омогућено људима који немају формално образовање у некој области, али су кроз рад научили да обављају одређени посао, да стекну сертификат и да се на тај начин њихово радно искуство и вреднује. На пригодној свечаности, уприличеној тим поводом у Политехничкој школи, данас је прва уверења о признавању претходног учења и о стеченим компетенцијама добило 13 запослених Регионалне депоније д.о.о. Суботица. Реч је о доказивању знања које је већ стечено, а не о обукама.
Обраћајући се присутнима у име суботичке локалне самоуправе, градоначелника Стевана Бакића и своје име, члан Градског већа задужен за област привреде Срђан Самарџић изразио је захвалност свим институцијама које су допринеле реализацији поступка признавања претходног учења и честитао нашим суграђана који ће добити уверења за знања и вештине стечене кроз радно и животно искуство.
„Реализација процеса признавања претходног учења је још један значајан алтернативни пут стицања квалификација. Образовање је стуб развоја, а Законом о националном оквиру квалификација и Законом о дуалном образовању, на оба нивоа приближавамо привреду образовању, што је развојно најважнији елемент у систему образовања. Као један од пионира дуалног образовања у нашој земљи Град Суботица је на време препознао његов значај, предности које оно нуди и потребу да у том смислу пружи пуну подршку увођењу нових образовних профила. У циљу несметаног функционисања локалне заједнице, суботичка локална самоуправа такође води рачуна да подстиче упис ученика на дефицитарне образовне профиле и у том циљу стимулуше ученике првих разреда средњих школа трогодишње струке, додељујући 30 стипендија ученицима који похађају наставу кроз дуално образовање“, нагласио је Срђан Самарџић.
Помоћник министра просвете за средње образовање и васпитање и образовање одраслих, Милош Благојевић, изјавио је да Министарство просвете, науке и технолошког развоја припреме за увођење поступка признавања претходног учења спровело уз подршку пројекта „Развој интегрисаног система националних квалификација у Републици Србији“ у који је, као један од пионира, била укључена и Политехничка школа из Суботице.
„Уз подршку пројекта чију је реализацију финансирала Европска унија, припремљени су правилници, развијене процедуре и инструменти за оцењивање, припремљена неопходна документација и започето је пилотирање кроз које је проверавано како предложена решења функционишу у пракси. Улазимо у један процес за који се надамо да ће бити и дуготрајан, и изузетно квалитетан, пре свега када говоримо о целоживотном учењу и образовању. Дугујемо велику захвалност и Политехничкој школи и Регионалној депонији који су, заједно са нама, први ушли у цео овај процес“, нагласио је Благојевић.
Присутнима су се обратили и шеф II сектора операција у Делегацији ЕУ у Републици Србији, Мартин Клауке, директор Агенције за квалификације, проф. др Часлав Митровић, руководилац Центра за стручно образовање и образовање одраслих, Гојко Бановић, директор Регионалне депоније у Суботици, Глигор Геллерт, и директор Политехничке школе Исо Планић.
Наставници Политехничке школе су се, заједно са колегама из Техничке школе из Власотинца, припремали за пилотирање поступка признавања претходног учења – за зидаре, армираче, тесаре и руковаоце грађевинском механизацијом. Ово су само четири од девет образовних профила колико је Министарство просвете изабрало за пилотирање, а на основу анализе потреба тржишта рада и незапослених који су на евиденцији НСЗ.
Након рада са кандидатима за добијање уверења о признавању претходног учења и о стеченим компетенцијама, полагању испита су, поред директора и наставника (саветника и оцењивача) Политехничке школе присуствовали и представници Завода за унапређивање васпитања и образовања, Националне службе за запошљавање, вођа тима имплементираног Пројекта и директор Регионалне депоније.
Пројекат „Развој интегрисаног система националних квалификација у Републици Србији вредан 1,38 милиона евра, финансирала је Европска унија. Пројекат је започео са реализацијом фебруара 2019. године, и спроводио се до краја августа 2021. године.