Обележен буњевачки национални празник - Дан Велике народне скупштине

У оквиру обележавања једног од четири национална празника Буњеваца – „25. новембар – Дан Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена”, Национални савет буњевачке националне мањине (НСБНМ) вечерас је, у Великој већници Градске куће, био домаћин свечане академије током које је представљена и књига „Буњевци у процепу стварања националног идентитета”. Присутнима на свечаној академији обратили су се председница НСБНМ Сузана Кујунџић Остојић, градоначелник Суботице Стеван Бакић и покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, Драгана Милошевић, као и аутор и рецензенти књиге.

Сузана Кујунџић Остојић је казала да Буњевци овом академијом  обележавају национални празник и сећање на велики историјски датум – 25. новембар 1918., Дан Велике народне скупштине у Новом Саду – дан када су се Срби, Буњевци и остали словенски народи изборили за самосталност и за очување свог  националног идентитета.

„И шта можемо да закључимо вечерас поводом 103 године од Велике народне скупштине? Да се идентитет не брише тако лако, ево нас и данас како се боримо за себе. Срећом и захвалношчу, не сами. За који дан откривамо споменик краљу Петру И Карађорђевићу, после више од 100 година он ће коначно симболично ући у Суботицу. Пуно другачију, него што је она била тад, а једна од, за нас Буњевце, највећих промена јесте што ће га дочекати Субатица у којој је буњевачки четврти службени језик. Као доказ да смо још увек ту и да чувамо тековине Велике народне скупштине. Ни тад, а ни данас - не сами, а доказ за то је залагање нашег градоначелника Стевана Бакића током увођења буњевачког језика у равноправну службену употребу на територији града. Уздигнуте главе иђемо даље, јер нам је време показало да храбре и упорне увек прати срећа“, рекла је Сузана Кујунџић Остојић.

Градоначелник Бакић је истакао да је један од националних празника Буњеваца, 25. новембар – Дан Велике народне скупштине, јединствен пример да једна мањинска заједница одреди дан уједињења са Србијом као свој празник.

„Новосадска скупштина из 1918. је заиста наш заједнички понос и догађај којем су Буњевци дали немерљив допринос. Колики је он био сведочи да је догађај и тада називан Скупштином Срба, Буњеваца и осталих Словена. То посебно истицање буњевачког доприноса било је последица огромног залагања буњевачке заједнице, нарочито у Суботици, да се до краја оствари велико дело ослобођења и уједињења“, рекао је градоначелник Бакић.

Уз освртање на бурну јесен 1918. године и новембарске дане који су претходили одржавању Велике народне скупштине, Бакић је подсетио да је кључан допринос историјским одлукама Велике народне скупштине дао Блашко Рајић, који је подржао идеју Јаше Томића да се Банат, Бачка и Барања директно уједине са Краљевином Србијом.

„Рајић је изабран од Скупштине да је, заједно са Томићем, представља пред регентом Александром и Краљевском владом у Београду. Одушевљено дочекани у српској престоници закључили су заједно са Николом Пашићем – ’Бићемо једни, своји, нераздвојни’. Тако је и остало до данашњих дана, али не без историјских лутања и потреса. Дуго за Буњевце није било заслужених плодова ослобођења и уједињења.  У савременој Србији се, током последње три деценије, враћамо на полазне и здраве основе. Славимо поново истинске празнике наше државотворности и идентитета, као и оне који су нам заједнички са братским народима. Заједништво и поштовање према Буњевцима сведочимо и кроз подршку буњевачкој култури, информисању, а нарочито образовању. Управо су ове године сви ти изрази равноправности Буњеваца достигли свој врхунац у одлуци да буњевачки буде један од четири званична језика Града Суботице“, нагласио је градоначелник Бакић.

Додао је да му је драго што присутне у Великој већници, баш овом приликом, може да обавести да се на свечаном, као и свим осталим улазима у Градску кућу могу видети нове инфромативне табле са називима градских органа исписаним и на буњевачком језику.   

На тај начин је, казао је, и симболички, језик којим се овде говори вековима коначно признат и истакнут на кући свих грађана Суботице, града за чији улазак у састав Србије су суботички Буњевци дали највећу подршку тих историјских дана, од пре 103 године.

„Председник Србије Александар Вучић предводио је величанствену прославу једног века од Велике народне скупштине у Новом Саду, када је 2018. откривен новосадски споменик краљу Петру Првом Ослободиоцу. Тиме је овом догађају враћен онај значај који он и носи у нашој историји. Суботица је, на трагу председникове политике неговања културе сећања и унапређења споменичке баштине, такође подигла споменик краљу Петру, да му се као град одужимо, као што смо се одужили и Буњевцима, за интегрисање овог простора у оквире државе Србије. Позивам вас да, као што смо се сабрали вечерас, будемо заједно и 30. новембра, у 12.00 часова, на откривању тог величанственог уметничког дела пред нашим Соколским домом“, рекао је градоначелник Стеван Бакић.

Драгана Милошевић је, између осталог, навела да су  међу 757 посланика Велике народне скупштине из свих делова Бачке, Баната и Барање, који су једногласно донели одлуку о присаједињењу, њих осамдесет и четворо били Буњевке и Буњевци, да је Бабијан Малагурски био један од осам њених председника, а Блашко Рајић, уз Јашу Томића, доминатна фигура тог историјског скупа на којем су од укупно седам жена посланика њих четири биле Буњевке.

„Желим да овом приликом истакнем и укупан национални, конфесионални, културолошки и сваки други склад заједничког живота у Војводини. И његово очување је једна од обавеза коју су - и нама и генерацијама које ће доћи после нас – оставили посланици Велике народне скупштине и ми ту обавезу морамо да испунимо, како данас, тако и у времену које долази. Желим, такође, да, као и до сада, и даље истрајно чувате своју културу, своје обичаје, свој језик и све друго што чини вашу раскошну самосвојност и ваш идентитет, у чему ћете и даље имати пуну подршку Покрајинске владе“, рекла је покрајински секретар Драгана Милошевић.

У оквиру свечаности, представљена је и књига „Буњевци у процепу стварања националног идентитета“, проф. др Саше Марковића, декана Педагошког факултета у Сомбору. Поред аутора, о књизи су говорили и рецензенти проф. др Слободан Орловић, професор Правног факултета у Новом Саду, и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Свечана академија је отворена химном „Боже правде“ и буњевачком свечаном песмом „Подвикује буњевачка вила“, у извођењу хора Српског културног центра „Свети Сава“. У културно-уметничком делу програма наступили су вокални солисти Тамара Бабић и Марко Крижановић.