Обележена стота годишњица од настанка најзначајнијих грађевина
Век импозантних сецесијских здања у нашем граду - Градске куће, Велике терасе, Водоторња, Женског штранда – обележен је данас свечаним програмом одржаним у Суботици и на Палићу.
На свечаности у Великој већници Градске куће, градоначелник Суботице Модест Дулић је рекао да су архитекте Марцел Комор и Деже Јакаб својим пројектима у китњастој варијанти мађарске сецесије ставили печат препознатљивости нашег града, али и печат лепоте и поноса за сваког нашег суграђанина.
- Препознатљиви визуелни идентитет града, наше најлепше и најбогатије грађевине подигнуте су у време када је Суботица доживљавала градитељски, привредни и културни процват, у време када су ове грађевине биле сведочанство моћи ’слободног краљевског града’. Оне нису само мотиви са разгледница, оне су суботичка лична карта, истакао је Модест Дулић.
Он је казао да је Градска кућа за свакога од нас више од грађевинске лепоте, јер кроз цео век сведочи о животу Суботичана, и да је и место успомена, јер се у њој за историју записује сваки нови брак, сваки новорођени суграђанин.
- Осим Градске куће, Комор и Јакаб су на Палићу пројектовали читав комплекс грађевина: Водоторањ, Велику терасу, Женски штранд, Музички павиљон, спомен-чесму и тако сачинили урбанистичко-регулациону линију парка по јасним принципима сецесије, што представља праву реткост и на ширем подручју централне Европе. На темељу тих лепота тадашњи Палић постао је монденско место и ексклузивно лечилиште, нагласио је Модест Дулић.
Присутнима у Великој већници обратила се и председница Скупштине града Мариа Керн Шоља, која је том приликом истакла важност очувања културног наслеђа, попут Градске куће и осталих сецесијских здања, за будуће генерације.
- Наша прелепа Градска кућа слави 100 година свог постојања. Славимо рођендан зграде која је постала симбол Суботице. Пре неколико недеља, када је код нас боравила, једна госпођа из амбасаде САД у Београду ушавши у Велику већницу дубоко је уздахнула и рекла: ’На својој кожи осећам дух историје’. Можда и ми понекад требамо да застанемо и посматрамо ову прелепу зграду очима странаца. Вероватно се и вама дешава да небројено пута пролазите ходницима, али увек уочите неки нови, до сада непримећен детаљ. Ову изузетну вредност коју смо наследили од наших предака имамо дужност да негујемо и очувамо за будуће генерације, рекла је Мариа Керн Шоља.
Историчар уметности Бела Дуранци је, између осталог, казао да прича о изградњи Градске куће почиње 1905. године када је градоначелник Карољ Биро продао две хиљаде јутара градског земљишта, песка и пашњака око Таванкута, како би са већ спремним новцем сачекао почетак градње. Тек када је то решено, расписан је конкурс на којем је победила идеја врсних будимпештанских архитеката Марцела Комора и Дежеа Јакаба, рекао је он, и додао да је Градска кућа одолевала свим друштвено-политичким променама и данас представља креативно дело велике уметничке вредности.
У оквиру програма обележавања века сецесијских здања у нашем граду, глумци Народног позоришта извели су представу „Градска кућа–суботичко чудо" по тексту Бошка Крстића, а на свечаном улазу у Градску кућу откривена је информативна табла са називом грађевине, годином изградње и именима архитеката.
С обзиром на то да се бројни сецесијски објекти, изграђени кад и Градска кућа, налазе на Палићу, прослава је настављена обиласком Водоторња, Велике терасе и Музичког павиљона, а потом је уследило и отварање обновљеног дела Женског штранда. Модест Дулић је том приликом рекао да би реконструкција Женског штранда у потпуности требало да буде завршена на пролеће идуће године.
- Протеклих година обезбеђена су значајна средства за санацију сецесијских објеката на Палићу, почевши од санације Музичког павиљона пре неколико година, Велике терасе, која је пре две недеље свечано пуштена у рад, и уређења шеталишта, до завршетка треће фазе реконструкције Женског штранда који ће у потпуности бити функционалан на пролеће 2013. године. Палић зато може да се похвали изгледом од пре 100 година, када су ови објекти изграђени, истакао је градоначелник Дулић.
У оквиру обележавања 100. годишњице Градске куће синоћ је представљена књига „Градска кућа у Суботици од 1912. до 2012. године”, чији су аутори стручњаци различитих профила из Међуопштинског завода за заштиту споменика културе, Историјског архива и Градског музеја.