Изградња когенеративног постројења на биомасу
Данас је, у Великој већници Градске куће, одржана јавна презентација резултата Студије изводљивости за изградњу когенеративног постројења на биомасу у Суботици, коју је за потребе ЈКП „Суботичка топлана” и града Суботице финансирала немачка КфW развојна банка као пилот пројекат у оквиру пројекта „Развој тржишта биомасе у Србији”, вредног 108 милиона евра. Уговор о донацији за израду студије изводљивости потписан је у марту 2012. године, а студију је припремио конзорцијум страних и домаћих консултанта изабран на тендеру.
Градоначелник Модест Дулић је, тим поводом, истакао да није случајно што се управо у Суботици планира изградња првог когенеративног постројења за комбиновану производњу топлотне и електричне енергије на пољопривредну биомасу.
- Чињеница је да се Суботица налази на месту које обилује великом количином биљних, жетвених остатака, али чињеница је и да је наше Јавно комунално предузеће ’Суботичка топлана’, као носилац овог пројекта, по менаџменту и систему рада препознато као једно од најбољих у Србији. Оправдање зашто се оваква инвестиција реализује управо у нашем граду је и у чињеници да је овде сазрела свест код људи да је потребно проналазити обновљиве изворе енергије и алтернативу за фосилна горива која значајно загађују животну средину, нагласио је Модест Дулић.
Он је додао да, с обзиром на то да би ово постројење било прво овакве врсте у нашој земљи, Суботица даје допринос и промоцији употребе биомасе, односно обновљивих извора енергије.
- Коришћењем биомасе, односно жетвених остатака, у зимском периоду ово постројење обезбеђивало би 40 посто енергије потребне за даљинско грејање, а на разлици у потрошњи гаса, рачунајући ту и електричну енергију коју би ово постројење испоручивало у систем електромреже, инвестиција би саму себе исплатила у периоду од 10 до 12 година, рекао је градоначелник Дулић.
Витомир Вучковић, подсекретар у покрајинском Секретаријату за енергетику и минералне сировине, казао је да укупан потенцијал отпадне биомасе на територији АП Војводине износи од девет до десет милиона тона на годишњем нивоу.
- У буџету АП Војводине за ову годину предвиђена су средства која су усмерена за израду претходне студије оправданости са генералним пројектом за осам до 10 општина на територији наше регије и студија оправданости са идејним пројектом за четири до пет општина за реализацију пројекта коришћења биомасе и геотермалне енергије у даљинском систему грејања, рекао је Вучковић.
Према његовим речима, у плану рада Секретаријата је и израда пројекта мапирања енергетских потенцијала обновљивих извора енергије како би се добили енергетски потенцијали по општинама који би били јавно доступни.
Владимир Атанацковић, из Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине Републике Србије, рекао је, између осталог, да је један од приоритета Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине унапређење енергетске ефикасности система даљинског грејања у Србији, и да је један од начина пребацивање топлана у когенеративна постројења.
Јенс Хаген, менаџер пројекта, из КфW развојне банке, сматра да су бенефити од коришћења биомасе вишеструки и да се између осталог огледају у смањењу потрошње фосилних горива, првенствено гаса и мазута, унапређењу квалитета животне средине кроз смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, отварању нових радних места и додатним приходима за пољопривреднике од продаје биомасе, што се, како је рекао, слаже са приоритетима Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине
Директор ЈКП „Суботичка топлана” Перо Рикић је изјавио да је јуче, на састанку радне групе, констатовано да је нацрт Студије изводљивости за изградњу когенеративног постројења на биомасу у Суботици прихватљив и да је сугерисано да се у наредних десетак дана ураде одређене корекције како би се додатно побољшао њен квалитет.
- Овом студијом ми долазимо у фазу да донесемо преломну одлуку око наставка инвестиције. Студија изводљивости за изградњу когенеративног постројења на биомасу у Суботици је показала да је пројекат одржив и исплатив. Величина постројења, које би у рад требало да се пусти најкасније 2017. године, оптимизирана је на 5 МW електричне снаге и 10 МW топлотне снаге што ће створити услове да из сезонског пређемо на рад током целе године, и да се у зимском режиму производи комбинована, топлотна и електрична енергија, истакао је Перо Рикић.
Укупна вредност инвестиције је 27 милиона евра.