„Кораком до здравља“

У националном и мађународном календару здравља октобар је месец посвећен превенцији рака дојке. Промотивном шетњом „Кораком до здравља“ од Градске куће до Хале спортова обележен је Месец борбе против рака дојке и у нашем граду. Циљ ове акције је скретање пажње на значај скрининга прегледа за рано откривање рака дојке и важност одазивања жена на мамографски преглед. Поред лекара, медицинских сестара, у акцији су учествовали и чланови удружења за борбу против рака из Бачке Тополе и Малог Иђоша, као и суботички средњошколци.

У Србији се у моменту постављања дијагнозе код две трећине жена рак дојке налази у одмаклом стадијуму. Тада је величина тумора преко 2cm, регионално је проширен или са удаљеним метастазама. Лекари упозоравају да је мамографија суверена дијагностичка метода у откривању рака дојке раног стадијума.

- Тумори који се не могу напипати и који су предканцерогеног стања се могу излечити у 100 одсто случајева. Што је болест у каснијем стадијуму, то је лечење теже. Управо зато апелујем на све жене да се јаве на време и искористе прилику. Њихова судбина је у њиховим рукама. Обезбеђена је могућност за бесплатан организовани скрининг, а на њима је да преглед обаве, истакао је проф. др мед. Атила Ченгери, члан Градског већа задужен за здравство, социјалну политику и заштиту животне средине.

Рак дојке је водећи узрок оболевања и умирања жена од малигних болести у свету и Србији. У свету је 2010. године милион и по жена оболело од рака дојке, а исте године је умрло пола милиона жена. У Србији годишње оболи око 4.000, а умре око 1.600 жена. У Севернобачком округу је 2011. године, према подацима Регистра за рак Завода за јавно здравље Суботица, оболело 109 жена, а 58 умрло. Стопа нових случајева болести у Србији је 71,5 на 100.000 жена, а у Европи 62,8. Стопа смртности од рака дојке је у Србији 20,3 на 100.000 жена, а у Европи 16,7.

Најзначајнији фактори ризика за развој рака дојке су: године старости, лична и породична оптерећеност болешћу (генетски фактори), пролиферативна болест дојке (атипична хиперплазија или бујање ткива), као и репродуктивни фактори (нерађање и недојење, прва менструација пре 12. године и менопауза после 55. године, те први порођај после 30. године).

Међу значајне факторе ризика спадају и неправилна исхрана и гојазност (посебно после менопузе), употреба алкохола и дувана, физичка неактивност, хормонска терапија у менопаузи и изложеност радијацији.