Обележен национални празник Буњеваца

Свечаном академијом у Великој већници Градске куће обележен је национални празник буњевачке националне мањине и 95. годишњица одржавања Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена, на којој је 25. новембра 1918. године, у Новом Саду, донета одлука о присаједињењу Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији. Свечаности, која је почела интонирањем химне Србије „Боже правде” и буњевачке свечане песме „Подвикује буњевачка вила”, присуствовали су председник Републике Србије Томислав Николић, градоначелници Суботице и Сомбора, Јене Маглаи и Немања Делић, председник Скупштине града Суботице проф. др Радмило Тодосијевић, начелник Севернобачког округа Никола Репац, почасни грађани Суботице као и представници свих буњевачких институција.

Председник Републике Србије Томислав Николић је, у свом обраћању присутнима, рекао да Србија препознаје Буњевце као аутохтони јужнослевенски народ.
- Нисте ни Срби, ни Хрвати, већ аутентична словенска народност која има све атрибуте посебности и јединствености: свој културни идентитет, фолклор, историјско наслеђе, истакао је Николић.

Србија искрено и метерински пригрлила све националности

Он је подсетио да Буњевци вековима живе на овим просторима и да је њихово право да чувају своју посебност и да увек поносно истичу да су Буњевци из Србије.
- Ваш осећај припадности Војводини и Србији као својој матичној земљи изузетан је израз националне и патриотске свести. Разуме се да је декрет из 1945. године неважећи и да вам је враћено ваше људско право да се слободно и поносно изјашњавате као Буњевци, нагласио је председник Србије.
Николић је рекао да је и он лично приметио да Србија може и жели да уради много више за очување буњевачке аутохтоности, истакавши да је одавно требало извршити стандардизацију буњевачког икавског дијалекта и да је требало учинити више на отварању одељења у школама на икавици као свакодневном говору Буњеваца.
- То је посао државе који нам мора бити приоритетан у односу на буњевачку националну мањину, која је била међу онима које су пре 95 година пресудно допринеле да се Војводина присаједини Краљевини Србији, казао је Николић.
Он је навео да је на Великој народној скупштини учествовало 757 посланика националног састава готово идентичног оном који данас чини становништво Војводине, а да су међу делегатима била 84 Буњевца, три Шокца и два Хрвата.
- То што су се до дана данашњег одржале различите националне мањине јасно говори да је Србија искрено и матерински пригрлила све националности, развијала и чувала њихову посебност, увек истичући да су њени грађани различите вере, нације, језика, културе, њено највеће богатство, истакао је председник Србије. 
Председник Николић је поручио Буњевцима да је Србија у којој данас поносно живе за њих и њихова будућа поколења кућа сазидана на њиховој одлуци од 25. новембра и речима регента Александра, са кровом који је изградио наш Устав.
- Нико и никада не сме да угрози вашу и нашу заједничку кућу. Заслужили сте то својим односом према Србији, доприносом напредовању и слави наше заједничке и једине отаџбине. Нека вам је срећан празник који је златним словима уписан у историју Буњеваца, Војвођана, свих грађана Србије, нагласио је Томислав Николић.

Јене Маглаи: Буњевачка национална заједница из тешких тренутака увек излазила ојачана

Градоначелник Суботице Јене Маглаи је истакао да присуство председника Србије Томислава Николића на свечаности поводом обележавања националног празника буњевачке националне заједнице и годишњице одржавања Велике народне скупштине представља, истовремено, и част за све Суботичане и поруку колико држава Србија цени буњевачку националну заједницу.
- Природно место за одржавање свечаности поводом обележавања националног празника буњевачке националне заједнице јесте Суботица, пошто ту у највећем броју живе Буњевци. Тежњу тог народа за слободом оличило је одржавање Велике народне скупштине у Новом Саду, 25. новембра 1918. године. Ти историјски догађаји су донели могућност да буњевачка национална заједница да свој допринос стварању нове државе, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, 1. децембра 1918. године, рекао је Јене Маглаи.
Кроз вихоре историје, нагласио је, буњевачка национална заједница доживљавала је тешке тренутке, из којих је увек излазила ојачана.
- Национална заједница Буњеваца држи до себе, чува своје обичаје, културу и не губи идентитет. Буњевци су пример да и кроз тешка историјска искушења народ себе може да очува и ојача, ако је јединствен и стално негује свест о својој самобитности, подвукао је Јене Маглаи.
Буњевци су последњих година суочени са многим оспоравањима, са разних страна, подсетио је градоначелник Маглаи, и додао де је последњи догађаји који се односи на промену власти у Суботици само ојачао ову националну заједницу.
- Приступ стварању скупштинске већине у којој су заступљени припадници све четири велике заједнице које живе на територији Суботице су једнозначан знак да се, свака од њих, уважава од локалних политичара и да само заједно можемо да допринесемо бољитку наше заједнице и свих њених припадника, рекао је Јене Маглаи.
Он је изразио наду да је заувек завршен период оспоравања идентитета једне националне заједнице, јер свако има право да се слободно изјашњава о националној припадности, а што је, како је рекао, основни принцип демократски уређених држава.
- Убеђен сам да ће убудуће бити још плодоноснија сарадња локалне самоуправе Суботице и националних савета, па и буњевачког, у остваривању права у области културе, образовања, употребе језика и информисања, које законски прописи Републике Србије регулишу по највишим стандардима. Треба као локална самоуправа да будемо пример у реализацији напред наведених права, не само у држави Србији, него и шире, нагласио је Јене Маглаи.

Сузана Кујунџић Остојић: Кости наших предака узидане у темеље Републике Србије

Председница Привременог органа управљања националног савета буњевачке националне мањине Сузана Кујунџић Остојић је, у свом говору, истакла да сваки народ има своје историјске раскрснице, а да је за Буњевце то Велика народна скупштина из 1918. године, национални празник Буњеваца, када су 84 делегата ове националне заједнице допринела присаједињењу Бачке, Баната и Барање Србији.
- Тај светли датум наше историје узели смо за свој национални празник, јер је свест о значају тог догађаја за Буњевце, као и целу Војводину, уткана дубоко у наш народ. Народ је те 1918. године био жељан да слободно дивани својим матерњим језиком, чува свој национални идентитет и веру, рекла је Кујунџић Остојић.
Буњевци након тога, додала је, нису имали тако светлу будућност каквој су се надали, јер је после Другог светског рата, осим национализације имовине, декретом наређено да сви Буњевци морају да се изјашњавају као Хрвати.
- Рађали смо се и умирали под туђим идентитетом и именом. Буњевачка икавица била је предмет исмејавања, а од ожиљака из тог времена нисмо се опоравили ни данас, нагласила је Сузана Кујунџић Остојић.
Она је подсетила и да су Буњевци право на самоизјашњавање добили деведесетих година прошлог века, а да је Национални савет основан 2003. године, од када је основано 16 институција, које раде у тешким условима, месечне новине, три радијске и једна тв емисија.
Поред тога, додала је, 360 ученика изучава буњевачки говор с елементима националне културе у школама у Суботици и Сомбору, али и даље без уџбеника, јер већ шест година траје рад на стандардизацији буњевачког језика.
Она је навела да је 1918. године Буњеваца било 84.000, а да их је данас 16.500.
- Све што данас јесмо и што имамо - изборили смо и сачували тешком муком и страховитом упорношћу, јер бити Буњевац данас није лако. Кости наших предака узидане су у темеље Републике Србије, наше матичне државе. Зато вас председниче, у име буњевачке заједнице молим да Буњевцима, који на овим просторима живе три века и чувају свој језик, обичаје и културу помогнете да имамо своју будућност, рекла је Сузана Кујунџић Остојић.