Обележен Дан људских права

Стручним скупом, одржаним у Великој већници Градске куће, обележен је Међународни дан људских права. Дан људских права обележава се од 1950. године, на дан када је две године раније, 10. децембра 1948. године, у Генералној скупштини Уједињених нација усвојена Универзална декларација о људским правима и први пут у историји човечанства признато право свих људи на „живот, слободу и сигурност... без икаквих разлика”. Скупу су присуствовали градоначелник Суботице Јене Маглаи, председник Скупштине града проф. др Радмило Тодосијевић, покрајински омбудсман Анико Мушкиња Хајнрих и Ева Вукашиновић, помоћница покрајинског омбудсмана за права мањина.

Уз подсећање да је идеју међународне заштите људских права током Другог светског рата изнео амерички председник Френклин Д. Рузвелт, залажући се за свет заснован на четири слободе које су, касније, постале и темељ Универзалне декларације о људским правима, градоначелник Јене Маглаи је истакао да су скоро све одредбе Универзалне декларације о људским правима постале извор међународног права, не као међународни уговор, већ или као обичајна правила или као општа правна начела која признају цивилизовани народи.

- Људска права се не поштују подједнако у свим државама, али управо због тога обавеза свих оних који се баве овом облашћу јесте да из године у годину обележавају овај датум, подсећају да још увек није све идеално и да у том смислу има још много тога да се уради. С друге стране, и наша обавеза је да у нашој заједници подстичемо примену људских права како би била што шира и доступнија свим нашим суграђанима, рекао је Јене Маглаи.

Он је оценио да је Канцеларија заштитника грађана у Суботици оправдала своју сврху и да је један од примера како би ова канцеларија требало да ради у локалној заједници.

- Канцеларија заштитника грађана у Суботици из године у годину има све више предмета. Нажалост, и ова тешка економска ситуација доприноси да је много предмета из области заштите људских права везано, првенствено, за радно право и социјална давања. Надам се да ће се, не само у Суботици него и на територији читаве државе, ова институција још више развијати и да ће целокупно друштво, па и они људи који воде ову заједницу, посебно обратити пажњу на овај сегмент нашег друштвеног живота, рекао је градоначелник Маглаи, и додао да ће задатак локалне самоуправе у Суботици бити да пружање правне помоћи грађанима буде још доступније.

Заштитник грађана Суботице, Златко Маросиук, казао је, између осталог, да људска права нису нешто што је кроз историју поклањано појединцу него да се то освајало у односу на државу која је увек била субјекат који крши људска права.

Према његовим речима, Србија се по неким показатељима налази на петом, а по некима на седмом месту по броју поднетих притужби грађана, али да је на првом месту по броју поднетих притужби у односу на број становника. Канцеларија заштитника грађана у Суботици много ради на остваривању права Рома, посебно на питањима њихове правне видљивости, рекао је он, и додао да је само ове године било више од 200 таквих предмета.

Присутнима су се обратиле и заменице заштитника грађана, Љиљана В. Симић и Ерика Тот Салаи. Теме њихових излагања биле су права прве генерације (грађанска и политичка права) и друге генерације (економска, социјална и културна права), односно права солидарности или „права треће генерације“.

Анико Мушкиња Хајнрих је, обраћајући се новинарима, истакла да Суботица има решено питање пружања бесплатне правне помоћи када је реч о заступању али да великом броју грађана треба елементарна, примарна правна помоћ, односно, да им се објасне решења која су добили од неког органа управе или да им се напише неки поднесак или захтев.

- Овој законској обавези јединице локалне самоуправе у АП Војводини приступају врло неодговорно и површно. И тамо где су испунили законску обавезу пре је то обавеза ради обавезе, да би задовољили неки законски норматив, а не настојање да грађанима омугуће да им правда буде једнако доступна јер је и то једно од основних људских права, сматра Анико Мушкиња Хајнрих.

Стручном скупу присуствовали су и ученици трећих и четвртих разреда Гимназије „Светозар Марковић” и Гимназије за талентоване ученике „Деже Костолањи”. У холу испред Велике већнице приређена је изложба посвећена Универзалној декларацији о људским правима.