Град исплатио скоро сва дуговања за 2013. годину

- У јануару и фебруару 2014. године остварили смо 564 милиона динара прилива у градску касу, по разним основама. Рачунајући и неутрошена наменска средства закључно са 31. децембром 2013. године, у износу од 260 милиона динара, у прва два месеца ове године на располагању смо имали више од 800 милиона динара буџетских средстава. Расходи у том периоду били су 603 милиона динара. Углавном смо сервисирали текуће обавезе и закључно са 28. фебруаром рашчистили сва дуговања града Суботице за 2013. годину, истакао је градоначелник Суботице Јене Маглаи на данашњој прес-конференцији у Медија-центру Градске куће.

Уз констатацију да је, можда, остало да се измири нешто ситних обавеза и да су крупнија дуговања према установама и јавним предузећима чији је град Суботица оснивач регулисанa у стопостотном проценту, Јене Маглаи је навео да је исплаћена последња рата за прошлогодишње асфалтирање у износу од 20 милиона динара и 14,5 милиона динара за изградњу водоводне инфраструктуре у бившој касарни „Петар Драпшин“, као и да је 155 милиона динара плаћено за јавне услуге.

- За развој заједнице платили смо 168 милиона динара и то се првенствено односи на обавезе које сервисира Дирекција за изградњу града. За обавезе у култури, спорту и медијима платили смо више од 83 милиона динара, а за предшколско, основно и средњошколско образовање 141 милион динара, рекао је градоначелник Маглаи.

Где је 220.000 евра из градског Фонда за развој привреде?

Приходи у јануару били су нешто мањи, а у фебруару добри, оценио је Јене Маглаи, изразивши истовремено захвалност свим грађанима Суботице који су у јануару и фебруару платили порезе и уредно измирили своје обавезе.

- Из тог разлога и сматрам да је потребно да саопштим ове податке да би људи знали на који начин и како се располаже са њиховим средствима, нагласио је градоначелник Маглаи.

Акција током које је објављен списак пореских дужника донела је неки резултат, сматра Јене Маглаи. Порески дужници, додао је, делом и физичка и правна лица, платили су више од 11 милиона динара, а 220 пореских дужника је после објављивања списка у фебруару ове године регулисало у целости, или делимично, своје обавезе.

Према његовим речима, до сада је поднето 16.000 пореских пријава, а на основу тих пријава 100 лица, или правних субјеката, појавили су се као нови порески обвезници.

Интересантно је, сматра градоначелник Маглаи, да је у ранијем периоду постојао градски Фонд за развој привреде из којег су 2009. године последњи пут дељена средства малим привредницима, а сада, после пет година, испоставило се да у тај Фонд нису враћена средства у висини од 220.000 евра.

- Пет година никога у Градској кући није интересовало да имамо потраживања у износу од 220.000 евра према одређеним правним субјектима и физичким лицима који су узели кредите, а нису их платили. Дао сам налог да се и то питање реши. Сва та лица ће морати да врате кредите, а има индиција да су неки кредити узети с намером да се не врате, нагласио је Јене Маглаи.

Решавање статуса зграде Јадрана, Отвореног универзитета и Нове општине

Кад је реч о пословним просторима, рекао је, у фебруару 2013. фактурисани су рачуни за 367 пословних простора, а у фебруару 2014. године за 399 пословних простора.

- Издали смо, почетком марта, нових 12 пословних простора, а у непосредној погодби издата су још три пословна простора. Издавање само ових 12 пословних простора на годишњем нивоу доноси повећање прихода у износу од пет милиона динара. Приходи по основу закупа од пословних простора нешто су се повећали, али требало би узети у обзир да је град остао без 18 пословних простора који су у поступку реституције враћени власницима, казао је Јене Маглаи.

Он је нагласио да се решава и питање статуса зграде Јадрана, Отвореног униветзитета и Нове општине, где локална самоуправа, како је рекао, има велике издатке када је реч о режијским трошковима.

- За јануар смо, на Отвореном унивезитету, имали рачуне у износу од преко 600.000 динара, а у згради Јадрана преко 400.000 динара, за режијске трошкове, а не наплаћујемо ни динара из тих објеката. Неки наши објекти, или пословни простори, у згради Јадрана су празни или су били издавани од стране неких наших установа или правних субјеката који немају никаквих додирних тачака са власништвом над тим пословним просторима. И та питања сада рашчишћавамо, истакао је градоначелник Маглаи.

Ревизија шест јавних предузећа

С обзиром на то да ни два месеца након подношења кривичне пријаве Полицијској управи и Основном јавном тужилаштву у Суботици против Н. Н. лица у ЈКП „Чистоћа и зеленило” због бројних незаконитости на штету ЈКП „Чистоћа и зеленило” и градског буџета, није добио никакав извештај нити обавештење шта су надлежни државни органи по том питању предузели, Јене Маглаи је рекао да је испред локалне самоуправе покренуо поступак и да је у транспарентном поступку јавне набавке изабрано лиценцирано предузеће које ће од следеће недеље почети темељну ревизију, у првом кругу, шест јавних предузећа.

- Надам се да ћемо за месец или два добити прве извештаје где ћемо, у предузећима где се радила ревизија, знати шта се дешавало и како су та предузећа пословала. У следећих шест месеци обавеза лиценциране фирме је да одради комплетну ревизију за тих шест јавних предузећа. Ово је и порука свим директорима и руководиоцима јавних предузећа да могу да рачунају на другачији однос локалне самоуправе према њиховом раду и контроли њиховог рада, нагласио је градоначелник Маглаи, и додао да ће се, уколико се испостави да у предузећимa у којима је рађена ревизија има озбиљних проблема када је реч о њиховом раду и законитом функционисању, ревизија радити у свим јавним и јавно-комуналним предузећима.

Он је подвукао да се ревизија не ради по припадности странкама, јер су директори шест јавних предузећа у којима ће се радити ревизија како из Савеза војвођанских Мађара тако и из других партија, да неће трпети фингиране завршне рачуне, у смислу исказивања добити у неким минималним износима, и да би директори јавних и јавно-комуналних предузећа требало да раде као приватни предузетници – ефикасно, да доносе добит овом граду и да услуге пружају по реалним ценама и квалитетно.

Градоначелник Јене Маглаи је најавио да ће, за неколико месеци, у градски буџет пристићи први приходи од билборда, а за девет месеци, иако је ситуације компликованија, и први приходи од ископавања песка. Он је додао да је јавна набавка за видео-надзор у плану и да ће се ускоро знати, када је реч и о саобраћају и о јавној безбедности, колико је камера постављено на јавним површинама и на важнијим раскрсницама.