Седамдесет година од Холокауста у Суботици

У Великој већници Градске куће, у организацији Јеврејске општине Суботица, одржана је конференција - 70 година од Холокауста у Суботици. На данашњем скупу, посвећеном 70. годишњици страдања суботичких Јевреја и Јевреја Потиског региона оцењено је, између осталог, да депортација 4.000 Јевреја у нацистичке логоре представља једну од највећих трагедија Суботице у њеној историји, чије последице осећа и данас, и да ни након седам деценија од Холокауста опомињућа снага његовог примера не бледи.

Председник Јеврејске општине Суботица, Роберт Сабадош, рекао је, обраћајући се присутнима, да је тресак затворених врата на вагонима 16. јуна 1944. године означио крај једне епохе у животу оних који су били у вагону, али и оних који су остали у граду.

- Никада нисам нашао разуман одговор за помућеност колективне свести којим се толико променило поимање добра и зла. Међутим, морамо да учинимо напор да будуће генерације ослободимо тог питања тако што ћемо трагати за коренима и предузети све што је у нашој моћи да разум и добро у људима буде увек идеја водиља, истакао је Сабадош.

Он је подвукао да је упознавање са Холокаустом и временом страдања за млађе генерације веома битно да би могли да препознају знаке, програме и идеологије које могу да доведу до оваквог сумрака људскости.

Година сећања на Холокауст

Конзул у Генералном конзулату Мађарске у Суботици, др Золтан Планк, оценио је да је једна од највећих трагедија мађарске нације управо – Холокауст.

- Јевреји у Мађарској били су мађарски држављани, део мађарске нације. Због, с једне стране, једне свесне политичке сарадње, а с друге стране небриге читаве заједнице, већина Јевреја из Мађарске је страдала у Аушвицу и другим логорима, а страдало је, нажалост и много деце међу њима, рекао је Планк.

Он је казао да је на предлог јеврејских заједница у Мађарској, као и на основу предлога премијера Мађарске Виктора Орбана, формирана спомен-комисија за обележавање овог трагичног догађаја и да је ова година у Мађарској посвећена сећању на Холокауст.

Према његовим речима, у плану је да се у Будимпешти, у згради некадашње железничке станице у Јожефварошу, изгради један центар за сећање на децу жртве Холокауста.

- Циљ Владе Мађарске је да документациони центар и спомен-подручје буде место на коме ће моћи да се види права слика о Холокаусту. У том духу, Влада је донела одлуку да сваки средњошколац посети документациони центар о Холокаусту у згради бивше железничке станице како би ова секвенца мађарске историје била видљива и поучна за свакога ко посети тај центар, рекао је Золтан Планк.

Према његовим речима, мађарска Влада одобрила је помоћ од 100 милиона форинти за обнову суботичке Синагоге. Влада Мађарске, додао је, то чини у нади да ће Синагога након рестаурације бити погодна да се у њој прикаже истина о Јеврејима који су живели на просторима Бачке, као и за верске манифестације.

Опасност од појављивања идеја о Холокаусту

Градоначелник Суботице Јене Маглаи подсетио је да се Јевреји помињу на територији Суботице још 1712. године, да се 1780. спомињу јеврејске породице и да јеврејска заједница у периоду од друге половине XИX века, до трагичних збивања 1944/45. године доживљава свој процват.

- Између два рата јеврејска заједница је бројала око 4.000 чланова. Јевреји су, на неки начин, били локомотива развоја, како у привреди и индустрији, тако и архитектури и другим областима друштвеног живота, казао је градоначелник Маглаи.

Немачка је, додао је, окупирала Мађарску 19. марта 1944. године и то је, практично, било од одлучујућег значаја за судбину Јевреја.

- Незаинтересованост осталог дела становништа допринела је, такође, да тадашња мађарска државна власт у сарадњи са националсоцијалистичком армијом тадашње Немачке почиње да прогања Јевреје. Са ових простора нестала је, нажалост, једна заједница која је била водећа снага, окосница модернизације и напретка, истакао је Јене Маглаи.

Он је изразио уверење да ће данашња конференција скренути пажњу читавој заједници на опасност од појављивања идеја које су довеле до Холокауста.

- Надам се да ће догађаји који се последњих година понављају на штету припадника различитих националних заједница, попут скрнављења надгробних споменика и гробних места на јеврејском гробљу у Суботици, подсетити државу да не може да буде незаинтересована и да мора да води бригу о свим члановима друштва. Верујем да ће ова конференција потврдити став да се ниједног тренутка не сме скренути пажња са оваквих инцидената и тужних догађаја, и да ће учврстити уверење да и ова заједница, и читав народ у Србији, имају дуг према јеврејској заједници, нагласио је градоначелник Маглаи.

Холокауст недовољно истражен

Један од предавача на данашњој конференцији, суботички историчар др Золтан Девавари, истраживао је архивску грађу везану за Јевреје у Суботици у периоду од 1941. до 1944. године. Према његовим речима, у Историјском архиву града Суботице постоји око 4.500 до 5.000 докумената везаних за период Другог светског рата који нису ни 70 година касније детаљно истражени.

За историчаре, истакао је, има још пуно посла када је реч о дешавањима у Другом светском рату, односно од 1941. до 1944. године, зато што, како је рекао, није све тако једноставно као што ми то мислимо. Он сматра да истраживање Холокауста не треба да обухвата само период од 1941. до 1944. године него и период од 1920. до 1941. године, као и раздобље од 1944. до 1948/49. године.

- У периоду од 1941. до 1944. године Суботица је доживела једну од највећих трагедија у историји. Ако историју посматрамо у целини, онда можемо да дођемо до закључка да су Јевреји у Суботици имали веома битну улогу када је реч о изгледу града и стварању грађанске културе. Нажалост, све је то 1944. године нестало. Ја сам дубоко убеђен да Суботица чак и дан-данас осећа те последице, јер, нажалост, ми који живимо у данашњим временима јако мало знамо о свему шта се десило за време Другог светског рата и каква је улога Јевреја у стварању овог града, рекао је Золтан Девавари.

На конференцији су, као предавачи, говорили и Атила Пејин и Мирко Грлица.

Данашњој конференцији посвећеној 70. годишњици Холокауста у Суботици присуствовали су представници конзулата Мађарске и Хрватске у Суботици, председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор, начелник Севернобачког управног округа Драги Вучковић, председник Скупштине града Суботице Илија Маравић, заменик председника Скупштине града Мирко Бајић, помоћници градонечелника Љубен Христов и Синиша Бабичковић, представници цркава и верских заједница и бројни грађани.