„Ференц Рајхл у Суботици и Сегедину“

У Медија-центру Градске куће данас је одражана конференција за новинаре поводом представљања књиге „Ференц Рајхл у Суботици и Сегедину“, аутора Гордане Прћић-Вујновић и Гезе Ваша, која ће бити организована у Модерној галерији „Ликовни сусрет“ Суботица у среду, 14. маја, у 19 часова.

На конференцији за медије говорили су Нела Тонковић, вршилац дужности директора Модерне галерије „Ликовни сусрет“ Суботица, Мелинда Нађ Кишереш, менаџерка пројекта „Драгуљи на прекретници векова – путовање кроз чудесан свет сецесије” (Диамонд) који је реализован у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње између Мађарске и Србије, из Канцеларије за локални економски развој града Суботице и Геза Ваш, један од аутора књиге и директор Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица.

Нела Тонковић је рекла да се промоција књиге организује управо у Палати Рајхл јер та зграда, коју је архитекта Ференц Рајхл пројектовао као свој породични дом, ове године слави 110 година изградње. На промоцији књиге, најавила је, говориће оба аутора, мр Гордана Прћић-Вујновић и Геза Ваш, рецензенткиња књиге др Олга Ковачев-Нинков, као и менаџери пројекта „Диамонд“ – Мелинда Нађ Кишереш и др Ненад Иванишевић.

Мелинда Нађ Кишереш говорила је о значају и активностима пројекта „Диамонд“, наводећи да је у оквиру пројекта обновљена источна фасада Синагоге, да су организоване изложбе, радионице за архитекте који се баве заштитом градитељске баштине, али и да је објављивање ове књиге заправо прави пример прекограничне сарадње, видљив из живота једног човека – Ференца Рајхла – који је, иако Апатинац, добар део свог живота провео живећи и радећи у Суботици и Сегедину.

Геза Ваш укратко је објаснио структуру књиге, посебно се осврнувши на чињеницу да је она у данашњем времену, и веома осетљивом тренутку за културу и научни рад на пољу хуманистике, могла бити написана и објављена једино у оквирима једног ширег пројекта, какав је био „Диамонд“. Он је додао да животни пут и опус архитекте Рајхла нису до краја истражени, односно да је његов будимпештански део пројектантског и градитељског рада за сада непознат, и изразио наду у наставак истраживања којим би коначно био употпуњен увид у Рајхлово деловање.