Градоначелник Јене Маглаи поднео извештај о шестомесечном раду

- У протеклом периоду радили смо на озбиљним уштедама и привикавању свих градских служби и јавних предузећа на домаћинско пословање у располагању буџетским средствима. У првих пет месеци ове године у буџету града било је на располагању 1,68 милијарди динара, што је 30 одсто годишњег обима и за десет одсто мање у односу на исти период прошле године - изјавио је градоначелник Суботице Јене Маглаи на прес-конференцији у Медија-центру Градске куће уприличеној поводом подношења извештаја јавности о шестомесечном раду.

Тешко нас погађају, истакао је, ускраћена трансферна средства за више од 140 милиона динара и што нам је република ускратила још један приход који се односи на порез на доходак грађана, где смо на годишњем нивоу изгубили још око 60 милиона динара.

- Ускраћени смо, дакле, за око 200 милиона динара буџетских прихода. То смо успели да надоместимо увођењем финансијске дисциплине у плаћању пореза и одређених обавеза које имају наши корисници, првенствено закупа градских пословних простора. Приходе од пореза на имовину у првих пет месеци ове године, у односу на исти период 2013. године, повећали смо за 37 одсто, тако да смо, по том основу, укупно наплатили 224 милиона динара - рекао је градоначелник Маглаи.

Он је казао да је у периоду јануар-мај ове године укупно утрошено 1,52 милијарде динара, и то на: образовање - предшколско, основно и средње (332 милиона динара), културу (230), социјалну заштиту (66), опште јавне услуге (389), развој заједнице (363), капиталне инвестиције (222), примарну здравствену заштиту (26) и економске послове, пољопривреду и транспорт (110 милиона динара).

- Приоритет су нам биле обавезе битне за витално функционисање града и њених органа, а то су образовање, култура, социјалне услуге, комунално одржавање града. Под контролом смо држали и буџетске кориснике како не би дошло до преузимања обавеза које неће имати покриће или које ће моћи да направе дубиозе - рекао је Маглаи.

Штедња и домаћинско пословање

Дневнице и трошкови путовања преполовљени су у односу на исти период прошле године, упола мања је и потрошња бензина, као и трошкови паркирања, а за поклоне је издвојена само трећина средстава у односу на исти период 2013. године, нагласио је Маглаи, и додао да је током протеклих пет месеци на одређено време ангажовано упола мање радника него у истом периоду прошле године.

- Драстично је смањена и репрезентација, чак за 75 одсто, угоститељске услуге су преполовљене, а службени аутомобили су у првих пет месеци прешли мање за више од 100.000 километара него у истом периоду прошле године. Потрошња бензина је била мања за 21.000 литара, тако да смо у протеклих пет месеци, у поређењу са истим периодом 2013. године, на бензину и резервним деловима уштедели око два милиона динара - истакао је Јене Маглаи.

Подвукао је да је током протеклих шест месеци, у два наврата, почетком децембра прошле и у марту ове године, успео да се избори са захтевима и притисцима надлежних из јавних и јавно-комуналних предузећа да се повећају цене комуналних услуга.

- Нисам дозволио повећање цена комуналних услуга ни за једно јавно предузеће. До сада је био обичај да су се квартално дизале цене у свим јавним предузећима и нерационално понашање у многим сегментима наших јавних предузећа директно се преливало на леђа потрошача, наших суграђана. У протеклим годинама још се није десило да је неко имао снаге да се супротстави захтевима за повећање цена комуналних услуга. Намеравам да наставим ту праксу, наравно не у недоглед, али мислим да морамо да направимо ред и да комунална предузећа имају резерве везане за своје цене и пружање комуналних услуга - сматра Маглаи.

Осим ретких изузетака, јавна предузећа функционишу веома лоше или катастрофално, оценио је он. У многим јавним и јавно-комуналним предузећима, нагласио је, однос према раду је проблематичан и многи би требало да се освесте и одрекну синтагме „Не могу они мене тако мало да плате колико ја мало могу да радим”, јер времена социјалистичког самоуправљања су, како је рекао, одавно прошла.

- Увођење реда неће бити једноставно, биће чак много теже него што сам очекивао. Имамо и позитивних примера, али далеко смо од онога што ја очекујем када је реч о организацији посла, квалитету и односу према раду. Још увек нисмо именовали директоре на четири године и статус вршиоца дужности тим људима у великој мери отежава да дугорочно планирају. Мислим да се то питање мора решити у следећих неколико дана. Ревизорска контрола у неколико јавних предузећа је току и за десетак дана очекујем прве извештаје. Мислим да ће Суботичани бити шокирани подацима како се односило и како се располагало са средствима јавних предузећа - казао је Јене Маглаи.

Инвестиције и некретнине

Нестабилна политичка ситуација у нашој земљи и избори, оценио је, одразили су се и на интересовање инвеститора који се, како је констатовао, не утркују, ни на нивоу државе ни у Суботици.

- Инвестиције које су започете у нашем граду се настављају и добро напредују. ’Сваровски’ гради производну халу, ’Сименс’ намерава да у следећих неколико година утростручи производњу и број запослених, ’Калцедонија’ ће до краја године да запосли велики број људи. Договорено је да и две италијанске компаније следеће године почну да граде своје погоне, а преговарамо и са једном јужнокорејском компанијом. Када је реч о инвестицијама, надам се да ће бити помака и сматрам да је од изузетног значаја да у овом периоду следеће године барем две-три озбиљне инвестиције доведемо у Суботицу - рекао је Јене Маглаи.

Уз истицање да је интересантно да је град Суботица дошао до нових 70 хектара грађевинског земљишта, он је рекао да Град ускоро преузима у посед 40 хектара и да се нада да ће Град и преосталих 30 хектара ускоро преузети у посед, с обзиром на то да се ради о грађевинском земљишту на веома атрактивним местима.

Исто тако, додао је, мора да се реши и питање тзв. Друге касарне, односно војног комплекса касарне „Петар Драпшин“.

- Видећемо да ли ће се та некретнина продавати или ћемо приступити комплетном рушењу војног комплекса и земљиште продавати као гринфилд инвестицију, што је можда и боља могућност. Четири године нам тамо стоји тај комплекс, сваке године плаћамо милионе за његово одржавање и чување, а никакве користи од њега немамо - нагласио је Маглаи.

Према његовим речима, кренуло се и у прибављање имовине тзв. Прве касарне, односно комплекса касарне „Коста Нађ“.

- Верујем да ћемо, када је реч о тој касарни, направити добар посао и за Град, и за државу. Очекујем да ће Пореска управа ускоро добити из Републичке дирекције за имовину налог за процену Прве касарне и да ћемо у неколико наредних месеци успети да се договоримо са Министарством одбране и Републичком дирекцијом за имовину о њеном откупу у уговорним условима који су нам понуђени од стране Министарства одбране - најавио је Маглаи.

Инфраструктурно улагање и брига о грађанима

Што се тиче инфраструктуре, рекао је, гради се или је већ завршена саобраћајница Бајмок-Бачалмаш, закључени су уговори и почели су радови на изградњи и проширењу Теслине улице, а улази се и у инвестицију везану за опсежне радове у Улици грожђа.

- На Палићу се гради канализациона мрежа у Зоолошком врту. Надам се да ћемо ове године на Палићу изградити водоводну мрежу у још пет-шест улица, а ако добијемо одобрена средства у износу од 55 милиона динара из покрајине онда намеравамо да од тих средстава изградимо канализациону мрежу код Викенд насеља, на Хоргошком и Кањишком путу - казао је Маглаи.

Напоменуо је да постоји могућност да се реализује наставак изградње Народног позоришта.

- Ту имамо доста проблема, не толико финансијских колико техничких, јер су недостајали одређени документи. Запослени у Дирекцији за изградњу града и Међуопштинском заводу за заштиту споменика културе очигледно још нису научили да озбиљно схватају своје обавезе, па нам се документација враћа и тако из недеље у недељу губимо време. Сад је, наводно, послата комплетна документација и надам се да ћемо ових дана добити коначно одобрење за расписивање јавног тендера и да ћемо ове године и тај пројект успети да реализујемо - рекао је Маглаи.

Мислим да улазимо у један процес где ћемо морати да радимо више мањих пројеката, с обзиром на то да новца нема, казао је он, и додао да се неће улазити у реализацију великих пројеката осим у случају да се обезбеде средства из Републике, за шта, с обзиром на последице катастрофалних поплава у нашој земљи, постоји мала шанса, или из европских фондова.

- Ако се не будемо разбацивали, ако се и ту будемо заиста домаћински односили онда ћемо моћи да урадимо много више него што је то било у ранијем периоду. У последње време сусрећем се са једном веома позитивном појавом, а то је да у односу на пројектоване вредности за инвестиције код јавних набавки постижемо цене које су за 25 до 30 одсто мање него што су нам пројектанти дали као цене за реализацију тих пројеката - нагласио је Маглаи.

Доста тога је урађено, оценио је, када је Синагога у питању: средства за западну фасаду су обезбеђена, ребалансом буџета ће вероватно бити новца и за јужну, тако да за наредну годину остаје само северна фасада. Мађарска Влада је, подсетио је, обезбедила 350 хиљада евра за унутрашње уређење овог објекта, а локалној самоуправи за следећу годину остаје да обезбеди средства за уређење трга испред Синагоге, који је прилично запуштен.

Уз констатацију да се пречесто дешава да се „повлачи ручна кочница” од стране неких коалиционих партнера, и истицање да то није добра порука ни према осталим коалиционим партнерима, ни према њему, ни према грађанима Суботице, градоначелник Маглаи је рекао да се превише дуго чека на наредну седницу Скупштине града, иако би хитно требало да се реши именовање чланова школских одбора и чланова Кадровске комисије.

- Ако сви ми говоримо грађанима да смо ту да радимо у њиховом интересу, мислим да онда не би требали да се вртимо око ситног политиканства и око покушаја добијања одређених позиција које немају везе са реалношћу и оним што су наше потребе. Имамо страховито много проблема, тиме треба да се бавимо, а не сами са собом – закључио је Јене Маглаи.