Почео пољопривредни форум „Храна за Европу”

У хотелу „Галерија“ данас и сутра одржава се Четврти пољопривредни форум „Храна за Европу” посвећен теми „Како реализовати стратегију пољопривреде и руралног развоја 2014-2024.“, на коме учествују чланови управних и надзорних одбора, генерални директори и менаџери пољопривредних, прехрамбених компанија и задруга, индивидуални пољопривредни произвођачи, представници државе и струке, трговинских ланаца, банака и других финансијских организација и осигуравајућих кућа. Организатори форума су Економски институт и Друштво аграрних економиста Србије.

Генерални директор Економског института Драган Шаговновић је, у поздравној речи, рекао да је примарна последица захтева Еуростата који се односио на све чланице ЕУ била да је део сиве економије укључен у обрачун бруто домаћег производа (БДП), да је резултат тога да имамо раст номиналне вредности БДП око седам посто и да то условљава и битне промене у структури БДП. Из угла аграра, додао је, то значи смањење удела агропривреде у привреди Србије.

Према претходним стандардима, казао је, који су такође примењивани на основу директива ЕУ, годинама се говорило да је у агросектору раст производње у односу на 2001. годину од 20 одсто, а нови, унапређени систем обрачуна показује да ми, у ствари, имамо смањење аграрне производње од три одсто.

Он је казао да бруто додата вредност српског аграра није четири милијарде евра, како се сматрало, него на нивоу од око 3,6 милијарди евра, и да потенцијал српске агропривреде није 30 милијарди евра него 30 милијарди долара.

Драган Шаговновић

- Не сматрамо да је могуће у време примене једне стратегије постићи овај максимални циљ од 30 милијарди долара, али мислимо да стратегија треба да омогући да се бруто вредност аграрне производње у Србији повећа бар до нивоа просека 28 земаља ЕУ, што би значило да би могла да буде на нивоу од скоро 8,5 милијарди евра. То је достижан циљ у средњорочном периоду, уз адекватну имплементацију програма за развој агропривреде – истакао је Шаговновић.

Стратегија пољопривреде и руралног развоја Републике Србије усвојена пре нешто мање од три месеца, подсетио је, отварајући форум, државни секретар у Министарству пољопривреде и заштите животне средине проф. др Зоран Рајић, и нагласио да су циљеви (пет) којима се тежи кроз имплементацију Стратегије - раст производње и стабилност дохотка; раст конкурентности; одрживо управљање ресурсима и заштита животне средине; унапређење квалитета живота у руралним подручјима, и ефикасно управљање јавним политикама и унапређење институционалног оквира развоја пољопривреде и руралних средина.

Према његовим речима, тим на чијем је челу министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић ће се трудити да у оквиру буџета за наредну годину добије што бољу почетну позицију.

Зоран Рајић

- Влада је усвојила ребаланс буџета и средства за пољопривреду нису смањена. Наши пољопривредни произвођачи са те стране могу да буду задовољни, неће бити прекида у динамици плаћања свих оних подстицаја који су предвиђени правилницима – поручио је Зоран Рајић.

Градоначелник Суботице Јене Маглаи је, отварајући форум, рекао да се Суботица првенствено ослања на пољопривреду иако је, и када је реч о индустрији, у односу на друге средине у нашој земљи један развијенији град.

- У будућности ћемо морати све више да се ослањамо на пољопривреду, као и на прерађивачку индустрију, које су својевремено биле мотор економског развоја овог региона. Без обзира на тај пад који је уследио у последњих двадесетак година, мислим да је неминовно да у следећих пет до 10 година направимо озбиљнији искорак у том сегменту развоја нашег агроиндустријског комплекса и на тај начин подигнемо и квалитет живљења наших суграђана – истакао је Јене Маглаи.

Јене Маглаи

Стратегија пољопривреде и руралног развоја Републике Србије је изузетно значајан документ, рекао је градоначелник Маглаи, додајући да се нада да ће се, у односу на усвајање неких стратегија у ранијем периоду, сада много ефикасније приступити реализацији овог документа.

- У пољопривреди нам недостаје знање, истраживања показују да најмање две деценије заостајемо за развијеним европским земљама. Да би се тај заостатак у што краћем периоду надокнадио, морамо много и озбиљно да радимо у наредном периоду. За постизање бољих резултата неопходна је и константна сарадња свих нивоа власти – подвукао је Јене Маглаи.

У оквиру форума „Храна за Европу“ биће одржано седам панел-дискусија.