Обележен Међународни дан људских права
Свечаном доделом диплома и награда ауторима најбољих радова пристиглих на литерарни конкурс који је Канцеларија заштитника грађана града Суботице - у жељи да подсети да свако има право на живот, слободу и сигурност и подстакне ученике суботичких средњих школа да размишљају и пишу о људским правима, једнакостима, сличностима и разликама у друштву у коме живе – расписала на две теме: „Имам право, у ствари, немам га“ и „Важност нашег гласа схватамо тек кад нас ућуткају“, данас је у Великој већници Градске куће обележен 10. децембар, Међународни дан људских права.
На конкурс, отворен од 1. до 25. новембра 2014. године, суботички средњошколци могли су да пошаљу свој литерарни рад, есеј или песму на језицима који су у службеној употреби у нашем граду, српском, мађарском и хрватском, са највише 1.000 речи. Укупно је пристигло 66 радова ученика из свих суботичких средњих школа, а најбоље радове изабрала је Комисија која је оцењивала идеју, креативност и оригиналност .
Три прве награде у износу од 10.000 динара ауторима најбољих радова на српском, мађарском и хрватском језику, уручио је градоначелник Суботице Јене Маглаи који је, у свом поздравном говору, између осталог, указао на потребу упознавања младих са људским правима.
Три награде за освојено друго место – монографије „Илустрована историја Суботице”, аутора Ласла Мађара - награђеним ученицима уручио је председник Скупштине града Илија Маравић, док је ауторима три рада која су заузела треће место заштитник грађана града Суботице Златко Маросиук уручио књиге „Ја, Малала“, пакистанске девојчице Малале Јусуфзаи коју је тешко ранио непознати нападач због залагања за право на образовање. Малала је била предложена 2013. године за Нобелову награду за мир и она је најмлађа особа и прва девојчица номинована за то признање.
Међународни дан људских права обележава се од 1950. године, две године након што су Уједињене нације 10. децембра 1948. усвојиле Универзалну декларацију о људским правима, у којој је истакнуто да су та права универзална и да не зависе од националне, државне, идеолошке, социјалне и културне припадности.
Тим документом се штите грађанске, политичке, економске, социјалне и културне слободе и права човека - од права на живот и слободу до права на достојанство, приватност, социјалну сигурност и удруживање.
УН су 1966. донеле два споразума, којима су разрађене слободе и права прокламована Декларацијом о људским правима, а документе је прихватило 130 земаља.
У оквиру Савета Европе 1950. донета је Конвенција о заштити људских права и основних слобода која, поред основних права, установљава и механизме заштите и надзора над њиховим остваривањем.