Gradski muzej obeležio 70 godina postojanja
Gradski muzej u Subotici je, prigodnom svečanošću, obeležio 70 godina postojanja i pregalaštva na očuvanju kulturne i prirodne baštine, na očuvanju kulturnog identiteta ovog kraja.
Direktor Gradskog muzeja, Ištvan Hulo, podsetio je da nakon Rajhlove palate (1948–1968) i Gradske kuće, ova kulturna institucija pre 10 godina premeštena u sadašnji prostor – najamnu kuću Mikše Demetera koja je tako postala treća kuća za nekoliko desetina hiljada predmeta o prošlosti grada, kao i za zaposlene u Muzeju.
– Svakom muzeju koji dobro radi nedostaje prostor za svoj materijal. I nama nedostaju novi eksterni depoi, magacinski prostori za veće stvari i zavičajna, odnosno stalna postavka, mada su tematske celine koje su sada postavljene privlačne i dinamične. Muzej prati savremene trendove, u toku je digitalizacija u svim odeljenjima, a intenzivirali smo i saradnju, posebno međunarodnu, na brojnim projektima – kazao je Hulo.
Predsednik Nacionalnog komiteta ICOM-a Srbije, Slavko Spasić, smatra da Gradski muzej u Subotici predstavlja duhovno-kulturni centar sopstvenog društvenog okruženja koje, s jedne strane, utiče na sadržaj njegovog rada, a koje on, s druge strane, tumači.
On je podvukao da ne smemo da zaboravimo da institucije koje se bave proučavanjem, zaštitom i prezentacijom kulturne baštine predstavljaju krovne ustanove kulture i ponos svake države.
- Svi mi imamo isti zadatak, da sačuvamo i promovišemo kulturno i prirodno nasleđe države Srbije, da ‘nahranimo’ dušu posetiocima, da naučimo decu o lepoti zemlje u kojoj žive, da strancima sa ponosom pričamo o zemlji u koju su došli. Muzeji moraju da postanu brend koji predstavlja sastavni deo kulturno-turističke ponude. Kultura nije trošak, već značajan segment privrednog razvoja. Da bismo to ostvarili, neophodna je dinamičnost, ali ne samo u unutrašnjoj strukturi već i u poslovnoj strategiji i tehnici komuniciranja – istakao je Spasić.
Članica Gradskog veća, zadužena za oblast kulture, Miroslava Babić, rekla je da Gradski muzej – sada smešten u secesijskoj palati iz 20. veka, najamnoj kući Mikše Demetera – dobija svoju zgradu u vremenu kreativne industrije, digitalizacije i novih vidova vizuelnih medija, sa posebnim osvrtom na edukaciju.
- Muzej prihvata ideju o edukaciji kroz svoje kolekcije, zbirke, edicijom kataloga, godišnjaka. Sam odlazak u muzej trebalo bi da obrazuje i uključi posetioce u svoje postavke o istoriji prostora, o tome da su predmeti koje vide važni svedoci života naroda koji su se naseljavali, odlazili i vraćali. Vremeplov našeg kraja, putovanje u prošlost, pun je izazova u očuvanju i predstavljanju prirodnjačkih, arheoloških, antropoloških, istorijskih, pedagoških i etnoloških vrednosti. Sa najlepšim pogledom na bajkovitu Sinagogu, Gradski muzej spaja juče i danas, vreme iza nas i vreme pred nama – naglasila je Miroslava Babić, i dodala da će se subotička lokalna samouprava i dalje truditi da bude podrška i isprati napore u ostvarivanju daljih ciljeva ove kulturne institucije.
U okviru Gradskog muzeja u Subotici od septembra 2002. godine radi odeljenje u Bačkoj Topoli sa stalnim postavkama iz oblasti biologije, arheologije, lokalne istorije, književnosti i istorije umetnosti.