Obeležen „Dan Dužijance“

Centralnom manifestacijom na glavnom gradskom Trgu bunjevačka nacionalna zajednica danas je obeležila jedan od četiri svoja nacionalna praznika „Dan Dužijance“. Domaćici manifestacije, predsednici Bunjevačkog nacionalnog saveta dr Suzani Kujundžić Ostojić simbol Dužijance hleb od novog žita uručili su bandaš Marjan Horvacki i bandašica Ivona Ivanković.

Pored visokih predstavnika republičkih i pokrajinskih institucija svečanosti su prisustvovali u ime gradonačelnika Stevana Bakić, član Gradskog veća zadužen za privredu Srđan Samardžić, predsednik Skupštine grada dr Balint Pastor, načelnik Severnobačkog upravnog okruga Bojan Šoralov i mnoge druge zvanice.

Srđan Samardžić je čestitajući nacionalni praznik bunjevačkoj nacionalnoj zajednici u ime gradonačelnika  Stevana Bakića istakao da  je Subotica ponosna što ga ove godine  Bunjevci slave u potpunosti izjednačeni u pravima sa ostalim nacionalnim zajednicama sa kojima su vekovima  stvarali ovaj grad.

„Istorijski čin uvođenja bunjevačkog jezika u službenu upotrebu na čitavoj teritoriji Subotice ostvaren je upravo na inicijativu gradonačelnika Bakića koji zbog  neodložnih obaveza nije mogao biti večeras s nama ali  vam je uputio najsrdačnije čestitke povodom velikog praznika  koji zajedno proslavljamo“, naglasio je Samardžić.

Današnji dan je praznik žetve, zahvalnost Bogu i pohvala čoveku i njegovom radu, našim vrednim risarima i risarušama, naveo je Samardžić. 

„Mi danas u Subotici pored žita žanjemo i duhovne plodove vekovnog  suživota koji u naše vreme dostižu vrhunac i najbolje institucionalno ustrojstvo. U Republici Srbiji, gradu Subotica svaka zajednica ima prostor da razvija svoj kulturni, prosvetni i društveni život da neguje svoje tradicije i slavi svoje vrednosti. Za Bunjevce  je borba da se takav prostor obezbedi bila duga i teška, sa mnogo izazova  kroz istoriju. Bunjevci su u svojoj državi Srbiji afirmisali svoju istoriju, kulturu i tradiciju i danas  ostvaruju svoja prava u skladu sa najvišim evropskim standardima“, rekao je Samardžić.

Vaši preci koji su utkali sebe i svoju dušu u one univerzalne vanvremeske vrednosti kao deo mozaika bogatstva različitosti naše Subotice  imali bi čime da se ponose danas. Kako obeležavate današnji praznik, kako poštujete tradiciju i čuvate običaje i kako to radite zajedno sa svojim komšijama i sugrađanima svih vera i nacionalnosti.  Neizmerna lepota duha subotičkog, podvukao je Srđan Samardžić i poželeo bunjevačkoj nacionalnoj zajednici da se i u ovom veku sabiramo oko „Dana Dužijance“ i zajedno stupamo u kolo na Trgu koji nosi ime ni malo slučajno Trg slobode.

Dr Balint Pastor čestitao je bunjevačkoj nacionalnoj zajednici nacionalni praznik Dan Dužijance u ime Skupštine grada kako je rekao Varoši Subatice, Skupštine  koja je uvela bunjevački jezik u službenu, ravnopravnu upotrebu.

„Od kada je sveta i  veka i od kada postoje ljudske civilizacije ljudi slave žetvu,  novi hleb, mukotrpnim radom stvorene vrednosti. Nacionalnin savet bunjevačke nacionalne manjine odredio je Dan Dužijance 15. avgust, Veliku Gospojinu, kao nacionalni praznik Bunjevaca i Republika Srbija stoji svojim autoritetom  i štiti i zastavu bunjevačke nacionalne manjine isto kao što štiti i državnu zastavu Republike Srbije, a isto tako štiti i praznike svih nacionalnih saveta pa i bunjevačkog nacionalnog saveta. To je nešto što je  postignuto u prethodnom periodu i na šta svi mi treba  da budemo ponosni“, istakao je dr Balint Pastor.

Ova godina je specifična, naglasio je dr Balint Pastor, zbog toga što se prvi put obeležava „Dan Dužijance“ kao praznik bunjevačke nacionalne manjine, a da je Statut grada izmenjen i da je bunjevački jezik u ravnopravnoj upotrebi sa srpskim, mađarskim i hrvatskim jezikom.

„Bunjevci su ovaj grad stvarali vekovima isto kao što su to činili i Srbi, Mađari, Hrvati, Jevreji i svi drugi koji sa nama ovde žive. I zbog toga ovaj vaš praznik nije praznik samo bunjevačke nacionalne manjine nego je praznik svih dobronamernih građana Subotice“, podvukao je dr Balint Pastor.

Puno se govori o tome, rekao je dr Balint Pastor, da je Subotica grad tolerancije i to jeste tako i puno se govori o tome da je tolerancija vrhovna vrednost  kojoj treba svi mi da težimo ali ću vam reći nešto drugo:

„Ovde se  ne radi o toleranciji, jer se tolerancija podrazumeva, ovde se radi o međusobnom poštovanju, uvažavanju koji treba da postoje među svim narodima koji žive u Subotici i među svim narodima koji ovaj grad stvaraju. Zbog toga je ovaj vaš praznik, praznik sviju nas, praznik svih građana Varoši Subatice i ja vam još jedanput čestitam u ime Skupštine grada i želim vam da se i sledeće i one nakon te godine i još mnogo decenija i vekova ovaj praznik slavi kao praznik svih dobronamernih građana Subotice i kao praznik koji je  odlukom Bunjevačkog nacionalnog saveta određen kao praznik bunjevačke nacionalne manjine“, zaključio je dr Balint Pastor.

Predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta dr Suzana Kujundžić Ostojić podsetila je na mukotrpan rad do novog hleba i istakla da se i u pandemiji koja nas je zadesila potvrdila važnost pozdrav prilikom ovog običaja „daj Bože zdravlja, da se vidimo i naredne godine“ .

„Koliko je bitno zdravlje toliko je bitan i identitet i svest o tome kome pripadate, čemu se radujete, šta je to što je bitno, a za nas Bunjevce ono što je bitno i važno večeras je ovde, to je hleb od novog žite, bandaš i bandašica, vredni risari koji su barem običajno pravili ris“, rekla je dr Suzana Kujundžić Ostojić.

Na ovaj veliki katolički svetac na Veliku Gospojinu zamolimo Boga, dodala je dr Suzana Kujundžić Ostojić,  da nas čuva, da  očuvamo svoje ime, kulturu, jezik koji smo konačno posle toliko vekova uveli u Gradsku kuću, da ga ljubomorno čuvamo, da ga razvijamo, da naše redove osnažimo sa novim, mladim ljudima koji će dati krila ovom nastojanju da Bunjevci na severu Bačke žive, postoje i da treba da žive i postoje još dugo vekova.

Bogat program ovogodišnjeg obeležavanja „Dana Dužijance“ počeo je 25. aprila „Posvećenjem mladog žita na Svetog Marka“, zatim su se nizale manifestacije poput „Priskakanja vatre“,  „Običaja na Petrov-ris“ u Bajmoku, preko bunjevačkog običaja košenja žita „Ris“, raznih radionica, izložbi i koncerata da bi danas nakon svečanog defilea učesnika kroz centar grada, polaganja cveća na bistu Blaška Rajića ispred Gradske kuće i svečanosti uručenja hleba od novog žita, bio završen Bandašicinim kolom na centralnom gradskom trgu.