Bunjevci obeležili Dan Velikog prela
Bunjevačka zajednica je proslavila jedan od četiri nacionalna praznika – Dan Velikog prela. Dan je to kada se ova zajednica seća 2. februara 1879. godine kada su Bunjevci prvi put javno proslavili Veliko prelo u Subotici, u želji da svojim sugrađanima pokažu ko su, šta su i koliko ih ima.
U ime subotičke lokalne samouprave, gradonačelnika Stevana Bakića i svoje lično ime Bunjevcima je nacionalni praznik čestitao član Gradskog veća zadužen za oblast privrede, Srđan Samardžić.
„Zadovoljstvo je biti na Prelu i u uslovima kada je bilo teže organizovati ovakav skup. Danas je nacionalni praznik ove zajednice, a Subotica je grad u kome je bogatstvo kulture sadržano u mozaiku različitosti. U tom smislu bunjevačka zajednica doprinosi i obogaćuje kulturni sadržaj našeg grada“, naglasio je Samardžić.
Predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, dr Suzana Kujundžić Ostojić, navela je da su Bunjevci od 1879. godine, do danas, prošli trnovit put, da ih još uvek ima i da i dalje sa ponosom mogu da pokažu kako čuvaju svoju tradiciju i kulturu.
„Prelo je naš veoma stari običaj, taj običaj smo doneli u ove krajeve i pre više od tri i po veka, a obeležavamo prela i danas. Prvo javno Veliko prelo je održano 1879. godine, a danas smo prvi put ovako javno proslavili Veliko prelo u Subatici, u varoši u kojoj je bunjevački jezik u službenoj upotrebi. Slavlje je time veće i svečanije, i proglašenje bunjevačkog kao službenog jezika je prekretnica u svemu što radimo. Želim da ostanemo na putu po kome idemo već više od tri veka i da nas bude više na sledećem popisu“, istakla je Suzana Kujundžić Ostojić,
Pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, sektor za kulturu nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica, Zoltan Kudlik, naglasio je da je ovo jedan od najznačajnih praznika Bunjevaca.
„Bunjevačka zajednica ima dobru saradnju sa pokrajinskim strukturama, i svake godine mnogo bunjevačkih udruženja aplicira i dobije sredstva po pokrajinskim konkursima. Drago mi je da jedna ovakva zajednica i dalje živi, da ima jedno ovako kulturno bogatstvo i da čuva svoju tradiciju“, kazao je Kudlik.
Dramska sekcija Kulturno-umetničkog društva „Bunjevka“ izvela je prigodan dramski prikaz, a tom prilikom je dočaran delić atmosfere sa nekadašnjih prela u bunjevačkoj zajednici. Takođe, ni ove godine nije izostao izbor za najlepšu preljsku pesmu i najlepše prelje. „Preljska pisma“ naziv je dela Geze Babijanovića koga je izabrao žiri, najlepša prelja bila je Dunja Babić, prva pratilja Jovana Francišković, a druga Milica Anđelković.
