"Tatravagonka" preuzela "Bratstvo"

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić, gradonačelnik Subotice Saša Vučinić, direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković, predsednik Upravnog odbora „Tatravagonke“ Aleksej Beljajev i direktor JP „Železnice Srbije“ Milovan Marković posetili su subotičku fabrku vagona „Bratstvo“ gde je obavljena primopredaja poslednjih 25 od ukupno 350 vagona koliko je AD „Bratstvo“ tokom proteklih 19 meseci, po programu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja za pomoć domaćoj vagonogradnji, remontovalo za potrebe JP „Železnice Srbije“. Potpisan je i Zapisnik o ispunjenju između Agencije za privatizaciju, „Tatravagonke Bratstvo“, „Tatravagonke“ Poprad i AD „Bratstvo“ i Protokol o budućoj saradnji između „Tatravagonke Bratstvo“ i JP „Železnice Srbije“.

Oliver Dulić je kazao da je ovo prvi put u Subotici, a redak slučaj u Srbiji, da se nakon loše privatizacije, nezadovoljnih radnika, kašnjenja u platama i štrajkova jedna fabrika izvuče iz problema, vrati u normalne tokove i na kraju privatizuje od strane uspešne firme kakva je „Tatravagonka“.

- U Suboticu će ove godine ući brojne investicije, i u proizvodnji, i u uslugama. Subotica bi na kraju ove godine trebalo da bude grad u kome će nekoliko hiljada ljudi raditi na kvalitetnim radnim mestima, ali je izuzetno važno i da se očuvaju postojeća radna mesta u fabrikama koje su svojevremeno bile lideri u proizvodnji, a koje su danas u veoma lošoj situaciji. Ako sa drugim fabrikama u Subotici uspemo kao sa 'Bratstvom', a pričamo i o 'Fidelinci', i o mnogim drugim fabrikama, siguran sam da ćemo na kraju svi izaći kao pobednici, naglasio je Dulić.

Nebojša Ćirić je najavio da će Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i ove godine da sprovodi program pomoći vagonogradnji gde će naše fabrike vagona da remontuju vagone za železnicu. Važno je, kazao je on, da će se železnicama Republike Srpske ove godine isporučiti 200 vagona i da će značajan deo tog posla biti poveren subotičkoj „Tatravagonki Bratstvo“.

- Ovo je pravi primer reindustrijalizacije Srbije gde od propalih preduzeća zajedničkim snagama, uključujući i lokalnu samoupravu, možemo da imamo prava izvozno orijentisana preduzeća, što je cilj Vlade ne samo za ovu godinu, nego i za narednu deceniju, rekao je Ćirić.

Saša Vučinić je istakao da je zadovoljan, jer je, kako je rekao, jedna tužna privatizaciona priča bez perspektive dovedena u fazu svečane primopredaje vagona i uključivanja „Tatravagonke Bratstvo“ u sistem „Tatravagonke“, najvećeg proizvođača teretnih vagona.

- Subotica ima problema kada je privatizacija u pitanju. Trud koji ulažemo da dovedemo nove investitore ne možemo da zanemarimo i na neki način potcenimo time što ćemo da dopustimo da ono što je bilo tradicija ovog grada u senkama privatizacije nestane zauvek. Želim da ljudi iz 'Tatravagonke' znaju da će u Gradskoj kući imati dobrog partnera i da se još jednom zahvalim Ministarstvu ekonomije, posebno gospodinu Ćiriću, koji je tada bio na mestu državnog sekretara, što je nesebično pomogao u nečemu što je pre nešto manje od dve godine izgledalo nemoguće, rekao je Vučinić.

Aleksej Beljajev je kazao da su se nakon godinu dana uspešno završili pregovori sa Agencijom za privatizaciju i da je subotičko „Bratstvo“ konačno preuzeto u novu firmu „Tatravagonka Bratstvo“. On smatra da je za fabriku u Subotici ovo novi početak, da je „Bratstvo“ uvek bilo na dobrom glasu, da je uživalo ugled što se tiče kvaliteta i iskustva ljudi koji su u njemu radili i da će se to koristiti kao osnova za dalje razvijanje fabrike.

Milovan Marković je, između ostalog, rekao da će novoj fabrici „Tatravagonka Bratsvo” već narednih dana od JP „Železnica Srbije” biti poveren posao remonta 100 teretnih vagona vredan 80 miliona dinara.

Slovačka „Tatravagonka” preuzela je 237 bivših radnika AD „Bratstvo“. Novim kolektivnim ugovorom garantovana je prosečna plata u fabrici na nivou prosečne plate u Subotici. „Tatravagonka“ će u novu fabriku „Tatravagonka Bratstvo“ da investira najmanje tri miliona evra i da pokrene proizvodnju vagona za tržišta Nemačke, Rusije, Austrije i drugih evropskih zemalja.