Jačanje kapaciteta nacionalnih manjinskih saveta

U organizaciji Beogradskog fonda za političku izuzetnost u Subotici se, od 1. do 3. aprila, održava treći seminar u okviru programa „Jačanje kapaciteta nacionalnih manjinskih saveta – Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine“ koji se odvija uz podršku ambasade Švajcarske i u saradnji sa Nacionalnim savetom mađarske nacionalne manjine.

Gradonačelnik Saša Vučinić smatra da je za temu i učesnike seminara Subotica dobar izbor, jer je višenacionalna sredina prepoznatljiva po toleranciji i velikoj otvorenosti prema ljudima i novim saznanjima. On je kazao i da lokalna samouprava sarađuje sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
- Subotica tu toleranciju mora da neguje, jer tolerancija nije nešto što je garantovano, nešto što se uzima zdravo za gotovo i nešto što samo po sebi traje. Tolerancija zahteva svakodnevni trud, angažman i pozitivan napor koji ljudi moraju da preduzmu da bi sačuvali taj svoj stil života. Kada pričamo o gradskoj vlasti, u poslednjih godinu dana karakteristka je upravo jedna nova tema, a to je učenje saradnji sa nacionalnim savetima u okviru novih nadležnosti koje nacionalni saveti imaju. Imali smo do sada nekoliko ispita, neke smo uspešno savladali, neke ćemo raditi ponovo, ali ono što je sigurno jeste da ćemo i kroz tu saradnju pokušati da imidž Subotice sačuvamo za neku novu generaciju, naglasio je Vučinić.
Predsednica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine Ana Tomanova-Makanova istakla je da je veoma značajno jačanje nacionalnog identiteta svih etničkih zajednica i da nacionalni saveti  ne bi funkcionisali da naša država nije usvojila zakone i stvorila uslove da se te institucije izgrade.
- Vojvodina je najmultietničkiji, najmultikonfesionalniji deo Srbije, Vojvodina je lična karta Srbije. Verujem da će seminari Fonda za političku izuzetnost i dalje živeti, da će ove obuke imati priliku da pohađaju ne samo pripadnici slovačke etničke zajednice uz pomoć naših mađarskih kolega, već da će i one manje etničke zajednice moći da nauče nešto od onih koji su organizovaniji ili brojniji, smatra Ana Tomanova-Makanova.
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht kazala je da se u rad sa predstavnicima manjinskih zajednica u Srbiji krenulo iz ubeđenja da staro-novi saveti mogu da postanu ozbiljne institucije. Ona, takođe, smatra da je Vojvodina lična karta Srbije i da bi, kada je multikulturalizam u pitanju, trebalo da budemo ponosni na ono što imamo.
- U Evropi je multikulturalni život suočen sa problemima, a u poslednjih pola godine u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Francuskoj konstatovali su da je model multikulturalizma, koji je bio usvojen u tim zemljama, mrtav i da se mora tragati za novim modelima suživota. U takvoj Evropi, u takvom svetu, mi moramo svi zajedno da budemo ponosni na ono što imamo i da učinimo sve što možemo da razvijemo prvo taj model koji imamo i koji je, uprkos svemu, ostao čvrst, naglasila je Sonja Liht.
Predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine dr Tamaš Korhec ocenio je da je Republika Srbija napravila veliki korak u institucionalnoj zaštiti kolektivnih prava nacionalnih manjina kada je 2006. ugradila u Ustav pravo na samoupravu nacionalnih manjina i kada je 2009. godine zakonom sprovela tu ustavnu odredbu i omogućila da nacionalne zajednice demokratski izaberu svoje nacionalne savete.
- Srbija je na taj način postala pionir u razvijanju koncepcije kulturne autonomije u srednjoj, odnosno istočnoj Evropi. Ovu otvorenost Republike Srbije svakako treba pozdraviti, jer je izašla u susret jednoj ideji, jednom zahtevu koji su formulisale nacionalne manjine koje žive u Srbiji. Sada je u toku proces gde će se pokazati koliko je ovaj eksperiment, odnosno zakonski projekat doprineo ostvarivanju ciljeva zbog kojih je formulisan. Naglašavam i značaj ovakvih savetovanja i konferencija i značaj da u ovome budemo uspešni. Ako budemo uspešni, mislim da ćemo moći da podvučemo crtu i da kažemo da je Srbija učinila značajan korak ne samo u stvaranju pravnih okvira nego i unapređivanju položaja nacionalnih zajednica. Ali to nije samo odgovornost države nego i nas koji smo demokratski izabrani da vodimo nacionalne savete. I mi moramo svakog trenutka da budemo svesni te odgovornosti, istakao je, između ostalog, Tamaš Korhec.
Učesnicima seminara, u Velikoj većnici Gradske kuće, obratili su se i Štefan Klocli, otpravnik poslova ambasade Švajcarske i Ištvan Đarmati, predsednik i direktor Međunarodnog centra za demokratsku tranziciju (ICDT), iz Budimpešte.