Preispitati ustavnost odredbi Zakona o nacionalnim savetima

Osnovni problem u Vojvodini, u mešovitim sredinama, je primena Zakona o nacionalnim savetima, koji je svojom suštinom suspendovao građansku državu i zahtev lokalne samouprave Subotice biće hitna promena Zakona o nacionalnim savetima i preispitivanje ustavnosti njegovih odredbi, rekla je na današnjoj konferenciji za novinare Ljubica Kiselički, pomoćnik gradonačelnika za razvoj kulturno-prosvetne delatnosti i racionalizaciju školske mreže.

- Mogućnost Mađarskog nacionalnog saveta u Subotici je, trenutno, da svaku školu u kojoj makar pet odsto učenika uči na mađarskom jeziku, a ostali na srpskom ili hrvatskom nastavnom jeziku, proglasi za školu od posebnog nacionalnog interesa za Mađare i da imaju pravo veta na izbor direktora škola na taj način što će proći samo onaj kandidat kome će saglasnost dati MNS, odnosno Savez vojvođanskih Mađara, jer su gotovo svi visoki funkcioneri MNS-a i visoki funkcioneri SVM-a. Dalje, sva tri predstavnika u školskim odborima u školama od posebnog nacionalnog interesa za Mađare predlažu se od strane MNS-a. Ukupna populacija u Subotici, u srednjim školama, je da dve trećine učenika uči na srpskomi i hrvatskom, a manje od trećine na mađarskom jeziku. Sad je šest srednjih škola proglašeno za škole od posebnog nacionalnog interesa za Mađare, istakla je Kiselički.

Prema njenim rečima, po strategiji obrazovanja MNS-a proglašavanje škola od posebnog nacionalnog interesa za obrazovanje podrazumeva i obrazovanje u duhu mađarske kulture. Time se, rekla je, suspenduje mogućnost obrazovanja u duhu građanske države, a Zakon čak nije ni predvideo šta ako se zaposleni u školi, učenici i roditelji ne slažu sa promenama, kao što je to slučaj u Gimnaziji „Svetozar Marković“ i Politehničkoj školi.

- Zašto je pravo MNS-a da uperi prstom u bilo koju školu u Vojvodini i kaže: ovo je od posebnog nacionalnog interesa za nas, jače od prava većine u toj školi koji ne mogu da uzvrate i kažu: mi smo građani Srbije, živimo u građanskom društvu i želimo da se naša deca školuju u duhu građanske države? Zakon o nacionalnim savetima tu mogućnost prosto nije predvideo, jer protagonista ovog Zakona nije računao da će MNS tražiti da se u Gimnaziji ‘Veljko Petrović’ u Somboru, koja ima 581 učenika na srpskom i 36 učenika na mađarskom jeziku, učenici školuju u ‘duhu mađarske kulture’, da MNS ima pravo veta na izbor direktora škole, a sva tri člana školskog odbora predlaže MNS. Učenici Gimnazije 'Svetozar Marković' u Subotici u kojoj se 712 učenika školuje na srpskom jeziku, 92 na hrvatskom, a 213 na mađarskom, takođe moraju po Zakonu o nacionalnim savetima da se obrazuju u ovom ‘duhu’, da im na izbor direktora MNS ima pravo veta, a da sva tri člana školskog odbora ispred lokalne samouprave pradlaže MNS. Školski odbor Gimnazije je ovakvu 'ponudu' odbio, jer se u školi samo 20 odsto učenika školuje na mađarskom nastavnom jeziku. Učinio je to i školski odbor Politehničke škole. Zakon, međutim, ne predviđa zahvaljivanje na ponudi. Šta dakle, dalje? Kako će država Srbija sada sankcionisati najnormalniju, civilizacijski zrelu potrebu roditelja, profesora i učenika da se školuju u duhu građanske države, a ne u duhu mađarske kulture, naglasila je Kiselički.

Zakon o nacionalnim savetima implementiran je i u zakon o obrazovanju, a još nije usklađen sa Zakonom o kulturi, rekla je Ljubica Kiselički.

- Zahtev lokalne samouprave Subotice će biti hitna promena Zakona o nacionalnim savetima i preispitivanje ustavnosti njegovih odredbi. Tražimo da se za nacionalne manjine uvedu najviši standardi koji važe za manjine u zemljama EU. Ni mrva manje od toga, kazala je Ljubica Kiselički.

Ona je rekla da je zahev za promenu Zakona o nacionalnim savetima i preispitivanje ustavnosti njegovih odredbi upućen Kabinetu predsednika Srbije, Ministarstvu prosvete, Ministarstvu za lokalnu samoupravu kao i drugim relevantnim institucijama.