Biomasa potencijalni energent "Subotičke toplane"
Gradonačelnik Subotice Saša Vučinić i direktor kancelarije Nemačke razvojne banke KfW u Beogradu Jurgen Velšof potpisali su danas Sporazum o finansiranju izrade Studije izvodljivosti za kombinovano postrojenje grejanja na biomasu. Reč je o donaciji u iznosu od 230.000 evra za izradu studije koja će razmotriti ekonomske, energetske, finansijske i tehničke mogućnosti izgradnje CHP pogona na biomasu u Subotici, odnosno postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije korićenjem različitih otpadaka organskog porekla koji se mogu koristiti kao gorivo.
Subotica je grad koji je u proteklih nekoliko godina uložio najviše sredstava u plansku, sveobuhvatnu i strategijski osmišljenu rekonstrukciju sistema daljinskog grejanja, a istraživanje i razvoj korišćenja biomase za dopunu energetskog snabdevanja „Toplane“ samo je logičan sled aktivnosti na uspostavljanju stabilnog funkcionisanja ovoga sistema i kvalitetnog snabdevanja krajnjih korisnika, rekao je gradonačelnik Saša Vučinić
- Sigurni smo da će i ova studija, kao i prethodne analize, pokazati da subotičko područje ima kapaciteta da jedan takav projekt učini isplativim. Najbolji pokazatelj da kapaciteti postoje jeste i veliko interesovanje privatnih preduzetnika, koji su se u proteklom periodu raspitivali na koji način bi mogli da budu deo ovog projekta. Današnje potpisivanje sporazuma o finansiranju izrade studije izvodljivosti zapravo je stvaranje platforme za sledeći projekat, koji se odnosi na dogovor dve vlade, gde Subotica može da računa na finansijsku podršku do 6,8 miliona evra, istakao je Vučinić, i dodao da izrada studije izvodljivosti stvara neophodnu platformu da se konkuriše kod fondova, institucija i banaka za razvoj ovog projekta.
On je rekao da se današnjim potpisivajem sporazuma stvara platforma da se biomasa, kao potencijal, uključi u budući rad „Toplane“.
- Na taj način stvaramo i pretpostavku da naši poljoprivredni proizvođači, od onoga što su do sada uglavnom spaljivali, dobiju dodatnu zaradu, da 'Toplana' dobije jednu dodatnu nezavisnost u energetskom snabdevanju i da putem korišćenja biomase ostavri uštedu i pruži jeftiniju cenu usluga prema svojim krajnjim korisnicima, naglasio je gradonačelnik Vučinić.
Subotica je bila među prvim gradovima u Srbiji koji se obratio nemačkoj Vladi i KfW razvojnoj banci sa ovakvim predlogom, rekao je Jurgen Velšof. Vlada Nemačke je, u konsultacijama sa Vladom Srbije, pozdravila taj predlog, jer su svi eksperti i stručnjaci procenili da su potencijali biomase u Subotici, Vojvodini i Srbiji, veoma veliki, izjavio je on, i dodao da je nakon toga Vlada Nemačke odlučila da, preko KfW razvojne banke, obezbedi fondove za izradu studije izvodljivosti.
- Sistem daljinskog grejanja u Subotici je već podesan za ovakvu vrstu investicija. Dosta je investirano u razvoj sistema, tako da ćemo sa ovim drugim projektom, koji će uskoro krenuti, sistema za daljinsko grejanje zaokružiti celokupni sistem. Gubici će biti svedeni na minimum i sistem će raditi na najekonomičniji mogući način. Takođe, zadovoljstvo nam je što vas kroz ovu studiju izvodljivosti podržavamo i omogućujemo da budete inovativniji u daljim koracima, rekao je Velšof, i izrazio nadu da će već u drugoj polovini ove godine uslediti i potpisivanje ugovora o konsultantskim uslugama, nakon čega će se preduzeti dalji koraci u pravcu realizacije ovoga projekta.
Direktor Javnog komunalnog preduzeća „Subotička toplana“ Pero Rikić je istakao da ovo preduzeće već ostvaruje saradnju sa KfW razvojnom bankom, kroz program rehabilitacije i modernizacije sistema daljinskog grejanja, a da se današnjim potpisivanjem Sporazuma o finansiranju Studije izvodljivosti za kombinovano postrojenje grejanja na biomasu, ulazi u drugu etapu razvoja „Subotičke toplane“.
- Očekujemo da se u sistemu postojećih energenata, dakle gasa i mazuta, počnu primenjivati i obnovljivi izvori, pre svega biomasa, a kasnije ćemo razmotriti i primenu drugih obnovljivih izvora, poput geotermalne vode i solarne energije. Takođe, planiramo da 'Toplana' pređe na celogodišnje snabdevanje naših korisnika određenim oblicima energije, kao i da s jedne vrste energije, a to je toplotna energija za zagrevanje, pređemo na raznovrsne oblike energije. Tu ćemo, uz finansijsku podršku određenih fondova, razmotriti da se počne sa isporukom toplotne energije za zagrevanje potrošne vode u poslovnim i stambenim objektima, a u perspektivi i energije za rashladne sisteme, takođe u poslovnim i stambenim objektima gde se to pokaže opravdanim, najavio je Pero Rikić.