Mađarski jezik kao izborni predmet
Pomoćnica gradonačelnika za razvoj kulturno-prosvetne delatnosti i racionalizaciju školske mreže Ljubica Kiselički saopštila je na današnjoj pres-konferenciji u Medija-centru da je Grad Subotica dobio odgovor na ponovljeni zahtev upućen Ministarstvu prosvete i nauke Republike Srbije, u kojem, između ostalog, stoji da bi jezik društvene sredine mogao da ima status izbornog predmeta, pod uslovom da ima odobren plan i program, odnosno da ga školski odbor uvrsti u program i da se za njegovo učenje izjasne učenici, odnosno njihovi roditelji. Ukoliko učenici izaberu kao izborne predmete versku nastavu ili građansko vaspitanje i neki drugi izborni predmet, a ne jezik društvene sredine, onda može da se izučava kao i do sada – fakultativno.
- Ovo u suštini znači da smo dobili odobrenje da se jezik društvene sredine može uvrstiti kao izborni predmet koji bi se na isti način tretirao i ocenjivao kao izborni predmeti poput građanskog vaspitanja i verske nastave. Učenik koji se opredeli za jezik sredine treba da se obaveže da će ga učiti u jednom ciklusu, odnosno od I do IV razreda, ili od V do VIII razreda osnovne škole. Bitno je da se može primeniti i kontrola nad učenicima u smislu šta su naučili, kao i da se radi po nastavnom planu i programu koji je uradilo stručno veće Pedagoškog zavoda Vojvodine. Taj plan i program prilagođen je komunikacijskim vrednostima i novoj metodologiji koju je ovaj zavod izradio, istakla je Ljubica Kiselički.
Ona je naglasila da je lokalna samouprava, u želji da se komunikaciona barijera savlada, izdvajala velika sredstva na godišnjem nivou, u rasponu od 10 do 16 miliona dinara u zavisnosti od prijavljenog broja učenika, i da se uvidelo da fakultativno učenje jezika društvene sredine ima velikih manjkavosti.
- Mi sada imamo urađene planove baš za jezik sredine kao izborni predmet, i mislim da je u tome krucijalna stvar da se on drugačije postavi, i da su efekti učenja mnogo bolji, kazala je Ljubica Kiselički, i dodala da će od jeseni postojati još dve mogućnosti za bilingvalnu nastavu, i to za učenje na srpsko-engleskom i mađarsko-engleskom, i na srpsko-mađarskom i mađarsko-srpskom jeziku.
Sekretar Sekretarijata za društvene delatnosti Franjo Horvat rekao je da troškove rada u obrazovanju snosi republičko ministarstvo, a da ostale troškove, po Zakonu osnovnog sistema obrazovanja i vaspitanja, snose lokalne saomouprave.
- Naša lokalna samouprava ima značajne troškove, veće nego druge lokalne samouprave baš zbog toga jer mi iz naših lokalnih izvora finansiramo jezik društvene sredine dugi niz godina. U skladu sa odgovorom ministra prosvete, u narednom periodu u školama moramo da obavimo pripreme u smislu da svaka škola usvoji školski program u koji će uneti jezik društvene sredine. S druge strane, preko pokrajinskog sekretarijata i pokrajinskog prosvetnog savetnika tražićemo da se u okviru Pravilnika o nastavnom planu u listu izbornih predmeta unese i mađarski jezik, kao jezik društvene sredine, naglasio je Horvat.