Obeležena stota godišnjica od nastanka najznačajnijih građevina

Vek impozantnih secesijskih zdanja u našem gradu - Gradske kuće, Velike terase, Vodotornja, Ženskog štranda – obeležen je danas svečanim programom održanim u Subotici i na Paliću.

Na svečanosti u Velikoj većnici Gradske kuće, gradonačelnik Subotice Modest Dulić je rekao da su arhitekte Marcel Komor i Deže Jakab svojim projektima u kitnjastoj varijanti mađarske secesije stavili pečat prepoznatljivosti našeg grada, ali i pečat lepote i ponosa za svakog našeg sugrađanina.

- Prepoznatljivi vizuelni identitet grada, naše najlepše i najbogatije građevine podignute su u vreme kada je Subotica doživljavala graditeljski, privredni i kulturni procvat, u vreme kada su ove građevine bile svedočanstvo moći ’slobodnog kraljevskog grada’. One nisu samo motivi sa razglednica, one su subotička lična karta, istakao je Modest Dulić.

On je kazao da je Gradska kuća za svakoga od nas više od građevinske lepote, jer kroz ceo vek svedoči o životu Subotičana, i da je i mesto uspomena, jer se u njoj za istoriju zapisuje svaki novi brak, svaki novorođeni sugrađanin.

- Osim Gradske kuće, Komor i Jakab su na Paliću projektovali čitav kompleks građevina: Vodotoranj, Veliku terasu, Ženski štrand, Muzički paviljon, spomen-česmu i tako sačinili urbanističko-regulacionu liniju parka po jasnim principima secesije, što predstavlja pravu retkost i na širem području centralne Evrope. Na temelju tih lepota tadašnji Palić postao je mondensko mesto i ekskluzivno lečilište, naglasio je Modest Dulić.

Prisutnima u Velikoj većnici obratila se i predsednica Skupštine grada Maria Kern Šolja, koja je tom prilikom istakla važnost očuvanja kulturnog nasleđa, poput Gradske kuće i ostalih secesijskih zdanja, za buduće generacije.

- Naša prelepa Gradska kuća slavi 100 godina svog postojanja. Slavimo rođendan zgrade koja je postala simbol Subotice. Pre nekoliko nedelja, kada je kod nas boravila, jedna gospođa iz ambasade SAD u Beogradu ušavši u Veliku većnicu duboko je uzdahnula i rekla: ’Na svojoj koži osećam duh istorije’. Možda i mi ponekad trebamo da zastanemo i posmatramo ovu prelepu zgradu očima stranaca. Verovatno se i vama dešava da nebrojeno puta prolazite hodnicima, ali uvek uočite neki novi, do sada neprimećen detalj. Ovu izuzetnu vrednost koju smo nasledili od naših predaka imamo dužnost da negujemo i očuvamo za buduće generacije, rekla je Maria Kern Šolja.

Istoričar umetnosti Bela Duranci je, između ostalog, kazao da priča o izgradnji Gradske kuće počinje 1905. godine kada je gradonačelnik Karolj Biro prodao dve hiljade jutara gradskog zemljišta, peska i pašnjaka oko Tavankuta, kako bi sa već spremnim novcem sačekao početak gradnje. Tek kada je to rešeno, raspisan je konkurs na kojem je pobedila ideja vrsnih budimpeštanskih arhitekata Marcela Komora i Dežea Jakaba, rekao je on, i dodao da je Gradska kuća odolevala svim društveno-političkim promenama i danas predstavlja kreativno delo velike umetničke vrednosti.

U okviru programa obeležavanja veka secesijskih zdanja u našem gradu, glumci Narodnog pozorišta izveli su predstavu „Gradska kuća–subotičko čudo" po tekstu Boška Krstića, a na svečanom ulazu u Gradsku kuću otkrivena je informativna tabla sa nazivom građevine, godinom izgradnje i imenima arhitekata.

S obzirom na to da se brojni secesijski objekti, izgrađeni kad i Gradska kuća, nalaze na Paliću, proslava je nastavljena obilaskom Vodotornja, Velike terase i Muzičkog paviljona, a potom je usledilo i otvaranje obnovljenog dela Ženskog štranda. Modest Dulić je tom prilikom rekao da bi rekonstrukcija Ženskog štranda u potpunosti trebalo da bude završena na proleće iduće godine.

- Proteklih godina obezbeđena su značajna sredstva za sanaciju secesijskih objekata na Paliću, počevši od sanacije Muzičkog paviljona pre nekoliko godina, Velike terase, koja je pre dve nedelje svečano puštena u rad, i uređenja šetališta, do završetka treće faze rekonstrukcije Ženskog štranda koji će u potpunosti biti funkcionalan na proleće 2013. godine. Palić zato može da se pohvali izgledom od pre 100 godina, kada su ovi objekti izgrađeni, istakao je gradonačelnik Dulić.

U okviru obeležavanja 100. godišnjice Gradske kuće sinoć je predstavljena knjiga „Gradska kuća u Subotici od 1912. do 2012. godine”, čiji su autori stručnjaci različitih profila iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Istorijskog arhiva i Gradskog muzeja.