Zavičajna odeljenja - perspektive razvoja biblioteka
Police lokalnih biblioteka, bilo gde da se nalaze, pune se gotovo istim književnim materijalom. Ono što biblioteke razlikuje su njihova zavičajna odeljenja, fondovi zaduženi za sakupljanje celokupnog pisanog, štampanog i elektronskog materijala sa jednog ograničenog područja. Zato su zavičajna odeljenja danas ona specifičnost kojom bi mogla da se meri vrednost fonda jedne biblioteke, smatra Mile Tasić, rukovodilac Zavičajnog odeljenja Gradske biblioteke u Subotici.
U stručnom radu koji je predstavio na skupu «Perspektive razvoja javnih biblioteka u Srbiji», u organizaciji Biblioteke grada Beograda, Tasić se založio za objedinjavanje rada zavičajnih biblioteka u Srbiji kako bi se poboljšao njihov položaj pri matičnim institucijama.
"Nedovoljan broj bibliotečkih radnika, u neadekvatnom prostoru i bez odgovarajuće opreme, bez temeljnog plana prikupljanja, potom adekvatne obrade, čuvanja i, konačno, ponude korisnicima, ovo odeljenje i nije u stanju odgovoriti traženim zadacima. U takvim okolnostima mnogo toga vrednog nepovratno nestaje", konstatuje Tasić u svom radu.
- Ne postoji zakonska potpora o obaveznom primerku na lokalnom nivou što otežava osnovni rad bilbiotekara na zavičajnom odeljenju jer nema mogućnosti za dosledno, kontinuirano i sveobuhvatno prikupljanje građe, od periodike, do knjiga, rukopisa, plakata i danas sve prisutnijih elektronskih publikacija, odnosno onoga što nazivamo nekonvencionalnom bibliotečkom građom. Bibliotečki obrađen, ovaj materijal u sklopu sa drugim zavičajnim izvorima pruža sliku o društvenim, političkom ekonomskom, kulturnom i svakom drugom stanju u jednoj sredini. Ne smemo smetnuti s uma da su zavičajna odeljenja onaj jedinstven izvor podataka koji na neponovljiv način definiše određeni prostor, kaže Tasić za "Politiku".
Subotički bibliotekar navodi da u većini biblioteka u Srbiji zavičajna odeljenja nemaju osnovne uslove za rad, a da bi zbog sve većeg broja korisnika one trebale imati uređene pravila za prikupljanje građe koja bi obavezivala i izdavače. Zavičajnim odeljenjima nedostaje i tehnička oprema poput skenera, štampača, informatičke povezanosti, do toga da je potrebna i doslednija zaštita stare građe s obzirom da se svaka zavičajna bibliteka u stvari temelji na nekoj staroj i retkoj knjizi koja čini njen početak.
- Biblioteke su "izdržale" u minulom veku pretvarajući se u naučno-istraživački dom i ovaj zahtev vremena mogu da izdrže samo one biblioteke koje će svojim korisnicima ponuditi više ili drugačije. U vremenu globalne nametljivosti zavičajna odeljenja nude upravo to, zavičajne kockice bez koje će i globalna slika ostati sa mnogo belih mrlja, zaključuje Tasić.
A. I.