Održana sednica Saveta za zdravstvo i socijalnu zaštitu Severnobačkog okruga
Delovanje Službe hitne medicinske pomoći u slučajevima masovnih nesreća i vanrednim situacijama bila je centralna tema sednice Saveta za zdravstvo i socijalnu zaštitu Severnobačkog okruga, koja je danas održana u Plavoj sali Gradske kuće. Članovi Saveta razmatrali su mogućnost kako da Služba hitne medicinske pomoći efikasnije deluje u uslovima kada su visoke temperature vazduha i kada su, zbog povećane gužve na putevima, saobraćajne nesreće sve učestalije.
Načelnica Službe hitne pomoći dr Kornelija Jakšić Horvat izjavila je da je neophodno usaglasiti planove za delovanje u nesreći sa dugim službama, ali i nabaviti sredstva za novu opremu.
- Zdravstveni savet je zakazan na temu uloge Hitne medicinske pomoći u slučaju masovnih nesreća i vanrednih situacija. Mi raspolažemo sa takvim planom koji bi trebalo da se implementira sa planovima drugih relevantnih službi, poput policije i vatrogasaca, i drugih zdravstvenih institucija. Cilj je da mi prezentujemo naš plan na osnovu kojeg bi susedne zdravstvene ustanove, Kanjiža i Bačka Topola, sačinile slične planove. Naši planovi treba da su takvi da se oslanjamo jedni na druge. Međutim, nije dovoljnan samo plan, treba da postoji i oprema koja je veoma skupa i koja je, praktično, neiskorišćena dok se nešto ne desi, istakla je dr Kornelija Jakšić Horvat
Predsednica Saveta za zdravstvo i socijalnu zaštitu Severnobačkog okruga, dr Zlata Kočik, istakla je kao problem nedovoljan broj vozila Hitne pomoći.
- Da bi bili zadovoljni funkcionisanjem bilo koje Službe hitne medicinske pomoći potreban je mnogo veći vozni park. To nam je bolna tačka, ne samo u Subotici i Severnobačkom okrugu, već i u čitavoj državi, rekla je dr Zlata Kočik.
Član Gradskog veća zadužen za zdravstvo, socijalnu politiku i zaštitu životne sredine, dr Atila Čengeri, naglasio je da je cilj ovog sastanka prikaz protokola reakcije zdravstvene službe na ovakve događaje.
- Vanredni događaj nisu samo nesreće na auto putu, već i elementarne nepogode, veći požari, zemljoteresi, izlivanje hemikalija i slično, i to su situacije koje zahtevaju dobro organizovano reagovanje. Cilj ovog sastanka je prikaz protokola reakcije zdravstvene službe na ovakve događaje. Naime, neadekvatna reakcija ima i trenutne i dugoročne posledice na društvo, i što se tiče materijalne štete i što se tiče ljudskih žrtava. Sam događaj je alarm za lančanu reakciju reagovanja na takav događaj. Ne vidim da postoje slabe karike, zdravstvene službe moraju da budu spremne za zbrinjavanje povređenih, smatra dr Atila Čengeri.