Izgradnja kogenerativnog postrojenja na biomasu

Danas je, u Veliкoj većnici Gradske kuće, održana javna prezentacija rezultata Studije izvodljivosti za izgradnju kogenerativnog postrojenja na biomasu u Subotici, koju je za potrebe JKP „Subotička toplana” i grada Subotice finansirala nemačka KfW razvojna banka kao pilot projekat u okviru projekta „Razvoj tržišta biomase u Srbiji”, vrednog 108 miliona evra. Ugovor o donaciji za izradu studije izvodljivosti potpisan je u martu 2012. godine, a studiju je pripremio konzorcijum stranih i domaćih konsultanta izabran na tenderu.

Gradonačelnik Modest Dulić je, tim povodom, istakao da nije slučajno što se upravo u Subotici planira izgradnja prvog kogenerativnog postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na poljoprivrednu biomasu.

- Činjenica je da se Subotica nalazi na mestu koje obiluje velikom količinom biljnih, žetvenih ostataka, ali činjenica je i da je naše Javno komunalno preduzeće ’Subotička toplana’, kao nosilac ovog projekta, po menadžmentu i sistemu rada prepoznato kao jedno od najboljih u Srbiji. Opravdanje zašto se ovakva investicija realizuje upravo u našem gradu je i u činjenici da je ovde sazrela svest kod ljudi da je potrebno pronalaziti obnovljive izvore energije i alternativu za fosilna goriva koja značajno zagađuju životnu sredinu, naglasio je Modest Dulić.

On je dodao da, s obzirom na to da bi ovo postrojenje bilo prvo ovakve vrste u našoj zemlji, Subotica daje doprinos i promociji upotrebe biomase, odnosno obnovljivih izvora energije.

- Korišćenjem biomase, odnosno žetvenih ostataka, u zimskom periodu ovo postrojenje obezbeđivalo bi 40 posto energije potrebne za daljinsko grejanje, a na razlici u potrošnji gasa, računajući tu i električnu energiju koju bi ovo postrojenje isporučivalo u sistem elektromreže, investicija bi samu sebe isplatila u periodu od 10 do 12 godina, rekao je gradonačelnik Dulić.

Vitomir Vučković, podsekretar u pokrajinskom Sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine, kazao je da ukupan potencijal otpadne biomase na teritoriji AP Vojvodine iznosi od devet do deset miliona tona na godišnjem nivou.

- U budžetu AP Vojvodine za ovu godinu predviđena su sredstva koja su usmerena za izradu prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom za osam do 10 opština na teritoriji naše regije i studija opravdanosti sa idejnim projektom za četiri do pet opština za realizaciju projekta korišćenja biomase i geotermalne energije u daljinskom sistemu grejanja, rekao je Vučković.

Prema njegovim rečima, u planu rada Sekretarijata je i izrada projekta mapiranja energetskih potencijala obnovljivih izvora energije kako bi se dobili energetski potencijali po opštinama koji bi bili javno dostupni.

Vladimir Atanacković, iz Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije, rekao je, između ostalog, da je jedan od prioriteta Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine unapređenje energetske efikasnosti sistema daljinskog grejanja u Srbiji, i da je jedan od načina prebacivanje toplana u kogenerativna postrojenja.

Jens Hagen, menadžer projekta, iz KfW razvojne banke, smatra da su benefiti od korišćenja biomase višestruki i da se između ostalog ogledaju u smanjenju potrošnje fosilnih goriva, prvenstveno gasa i mazuta, unapređenju kvaliteta životne sredine kroz smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, otvaranju novih radnih mesta i dodatnim prihodima za poljoprivrednike od prodaje biomase, što se, kako je rekao, slaže sa prioritetima Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine

Direktor JKP „Subotička toplana” Pero Rikić je izjavio da je juče, na sastanku radne grupe, konstatovano da je nacrt Studije izvodljivosti za izgradnju kogenerativnog postrojenja na biomasu u Subotici prihvatljiv i da je sugerisano da se u narednih desetak dana urade određene korekcije kako bi se dodatno poboljšao njen kvalitet.

- Ovom studijom mi dolazimo u fazu da donesemo prelomnu odluku oko nastavka investicije. Studija izvodljivosti za izgradnju kogenerativnog postrojenja na biomasu u Subotici je pokazala da je projekat održiv i isplativ. Veličina postrojenja, koje bi u rad trebalo da se pusti najkasnije 2017. godine, optimizirana je na 5 MW električne snage i 10 MW toplotne snage što će stvoriti uslove da iz sezonskog pređemo na rad tokom cele godine, i da se u zimskom režimu proizvodi kombinovana, toplotna i električna energija, istakao je Pero Rikić.

Ukupna vrednost investicije je 27 miliona evra.