Obeležen nacionalni praznik Bunjevaca

Svečanom akademijom u Velikoj većnici Gradske kuće obeležen je nacionalni praznik bunjevačke nacionalne manjine i 95. godišnjica održavanja Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena, na kojoj je 25. novembra 1918. godine, u Novom Sadu, doneta odluka o prisajedinjenju Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji. Svečanosti, koja je počela intoniranjem himne Srbije „Bože pravde” i bunjevačke svečane pesme „Podvikuje bunjevačka vila”, prisustvovali su predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, gradonačelnici Subotice i Sombora, Jene Maglai i Nemanja Delić, predsednik Skupštine grada Subotice prof. dr Radmilo Todosijević, načelnik Severnobačkog okruga Nikola Repac, počasni građani Subotice kao i predstavnici svih bunjevačkih institucija.

Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić je, u svom obraćanju prisutnima, rekao da Srbija prepoznaje Bunjevce kao autohtoni južnoslevenski narod.
- Niste ni Srbi, ni Hrvati, već autentična slovenska narodnost koja ima sve atribute posebnosti i jedinstvenosti: svoj kulturni identitet, folklor, istorijsko nasleđe, istakao je Nikolić.

Srbija iskreno i meterinski prigrlila sve nacionalnosti

On je podsetio da Bunjevci vekovima žive na ovim prostorima i da je njihovo pravo da čuvaju svoju posebnost i da uvek ponosno ističu da su Bunjevci iz Srbije.
- Vaš osećaj pripadnosti Vojvodini i Srbiji kao svojoj matičnoj zemlji izuzetan je izraz nacionalne i patriotske svesti. Razume se da je dekret iz 1945. godine nevažeći i da vam je vraćeno vaše ljudsko pravo da se slobodno i ponosno izjašnjavate kao Bunjevci, naglasio je predsednik Srbije.
Nikolić je rekao da je i on lično primetio da Srbija može i želi da uradi mnogo više za očuvanje bunjevačke autohtonosti, istakavši da je odavno trebalo izvršiti standardizaciju bunjevačkog ikavskog dijalekta i da je trebalo učiniti više na otvaranju odeljenja u školama na ikavici kao svakodnevnom govoru Bunjevaca.
- To je posao države koji nam mora biti prioritetan u odnosu na bunjevačku nacionalnu manjinu, koja je bila među onima koje su pre 95 godina presudno doprinele da se Vojvodina prisajedini Kraljevini Srbiji, kazao je Nikolić.
On je naveo da je na Velikoj narodnoj skupštini učestvovalo 757 poslanika nacionalnog sastava gotovo identičnog onom koji danas čini stanovništvo Vojvodine, a da su među delegatima bila 84 Bunjevca, tri Šokca i dva Hrvata.
- To što su se do dana današnjeg održale različite nacionalne manjine jasno govori da je Srbija iskreno i materinski prigrlila sve nacionalnosti, razvijala i čuvala njihovu posebnost, uvek ističući da su njeni građani različite vere, nacije, jezika, kulture, njeno najveće bogatstvo, istakao je predsednik Srbije. 
Predsednik Nikolić je poručio Bunjevcima da je Srbija u kojoj danas ponosno žive za njih i njihova buduća pokolenja kuća sazidana na njihovoj odluci od 25. novembra i rečima regenta Aleksandra, sa krovom koji je izgradio naš Ustav.
- Niko i nikada ne sme da ugrozi vašu i našu zajedničku kuću. Zaslužili ste to svojim odnosom prema Srbiji, doprinosom napredovanju i slavi naše zajedničke i jedine otadžbine. Neka vam je srećan praznik koji je zlatnim slovima upisan u istoriju Bunjevaca, Vojvođana, svih građana Srbije, naglasio je Tomislav Nikolić.

Jene Maglai: Bunjevačka nacionalna zajednica iz teških trenutaka uvek izlazila ojačana

Gradonačelnik Subotice Jene Maglai je istakao da prisustvo predsednika Srbije Tomislava Nikolića na svečanosti povodom obeležavanja nacionalnog praznika bunjevačke nacionalne zajednice i godišnjice održavanja Velike narodne skupštine predstavlja, istovremeno, i čast za sve Subotičane i poruku koliko država Srbija ceni bunjevačku nacionalnu zajednicu.
- Prirodno mesto za održavanje svečanosti povodom obeležavanja nacionalnog praznika bunjevačke nacionalne zajednice jeste Subotica, pošto tu u najvećem broju žive Bunjevci. Težnju tog naroda za slobodom oličilo je održavanje Velike narodne skupštine u Novom Sadu, 25. novembra 1918. godine. Ti istorijski događaji su doneli mogućnost da bunjevačka nacionalna zajednica da svoj doprinos stvaranju nove države, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, 1. decembra 1918. godine, rekao je Jene Maglai.
Kroz vihore istorije, naglasio je, bunjevačka nacionalna zajednica doživljavala je teške trenutke, iz kojih je uvek izlazila ojačana.
- Nacionalna zajednica Bunjevaca drži do sebe, čuva svoje običaje, kulturu i ne gubi identitet. Bunjevci su primer da i kroz teška istorijska iskušenja narod sebe može da očuva i ojača, ako je jedinstven i stalno neguje svest o svojoj samobitnosti, podvukao je Jene Maglai.
Bunjevci su poslednjih godina suočeni sa mnogim osporavanjima, sa raznih strana, podsetio je gradonačelnik Maglai, i dodao de je poslednji događaji koji se odnosi na promenu vlasti u Subotici samo ojačao ovu nacionalnu zajednicu.
- Pristup stvaranju skupštinske većine u kojoj su zastupljeni pripadnici sve četiri velike zajednice koje žive na teritoriji Subotice su jednoznačan znak da se, svaka od njih, uvažava od lokalnih političara i da samo zajedno možemo da doprinesemo boljitku naše zajednice i svih njenih pripadnika, rekao je Jene Maglai.
On je izrazio nadu da je zauvek završen period osporavanja identiteta jedne nacionalne zajednice, jer svako ima pravo da se slobodno izjašnjava o nacionalnoj pripadnosti, a što je, kako je rekao, osnovni princip demokratski uređenih država.
- Ubeđen sam da će ubuduće biti još plodonosnija saradnja lokalne samouprave Subotice i nacionalnih saveta, pa i bunjevačkog, u ostvarivanju prava u oblasti kulture, obrazovanja, upotrebe jezika i informisanja, koje zakonski propisi Republike Srbije regulišu po najvišim standardima. Treba kao lokalna samouprava da budemo primer u realizaciji napred navedenih prava, ne samo u državi Srbiji, nego i šire, naglasio je Jene Maglai.

Suzana Kujundžić Ostojić: Kosti naših predaka uzidane u temelje Republike Srbije

Predsednica Privremenog organa upravljanja nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine Suzana Kujundžić Ostojić je, u svom govoru, istakla da svaki narod ima svoje istorijske raskrsnice, a da je za Bunjevce to Velika narodna skupština iz 1918. godine, nacionalni praznik Bunjevaca, kada su 84 delegata ove nacionalne zajednice doprinela prisajedinjenju Bačke, Banata i Baranje Srbiji.
- Taj svetli datum naše istorije uzeli smo za svoj nacionalni praznik, jer je svest o značaju tog događaja za Bunjevce, kao i celu Vojvodinu, utkana duboko u naš narod. Narod je te 1918. godine bio željan da slobodno divani svojim maternjim jezikom, čuva svoj nacionalni identitet i veru, rekla je Kujundžić Ostojić.
Bunjevci nakon toga, dodala je, nisu imali tako svetlu budućnost kakvoj su se nadali, jer je posle Drugog svetskog rata, osim nacionalizacije imovine, dekretom naređeno da svi Bunjevci moraju da se izjašnjavaju kao Hrvati.
- Rađali smo se i umirali pod tuđim identitetom i imenom. Bunjevačka ikavica bila je predmet ismejavanja, a od ožiljaka iz tog vremena nismo se oporavili ni danas, naglasila je Suzana Kujundžić Ostojić.
Ona je podsetila i da su Bunjevci pravo na samoizjašnjavanje dobili devedesetih godina prošlog veka, a da je Nacionalni savet osnovan 2003. godine, od kada je osnovano 16 institucija, koje rade u teškim uslovima, mesečne novine, tri radijske i jedna tv emisija.
Pored toga, dodala je, 360 učenika izučava bunjevački govor s elementima nacionalne kulture u školama u Subotici i Somboru, ali i dalje bez udžbenika, jer već šest godina traje rad na standardizaciji bunjevačkog jezika.
Ona je navela da je 1918. godine Bunjevaca bilo 84.000, a da ih je danas 16.500.
- Sve što danas jesmo i što imamo - izborili smo i sačuvali teškom mukom i strahovitom upornošću, jer biti Bunjevac danas nije lako. Kosti naših predaka uzidane su u temelje Republike Srbije, naše matične države. Zato vas predsedniče, u ime bunjevačke zajednice molim da Bunjevcima, koji na ovim prostorima žive tri veka i čuvaju svoj jezik, običaje i kulturu pomognete da imamo svoju budućnost, rekla je Suzana Kujundžić Ostojić.
Ona je na svečanosti uručila predsedniku Nikoliću poklon sliku u tehnici slame sa motivom salaša, obeležje bunjevačke naivne umetnosti. Tokom svečane akademije priređen je i prigodan kulturno-umetnički program.