„Ferenc Rajhl u Subotici i Segedinu“

U Medija-centru Gradske kuće danas je odražana konferencija za novinare povodom predstavljanja knjige „Ferenc Rajhl u Subotici i Segedinu“, autora Gordane Prćić-Vujnović i Geze Vaša, koja će biti organizovana u Modernoj galeriji „Likovni susret“ Subotica u sredu, 14. maja, u 19 časova.

Na konferenciji za medije govorili su Nela Tonković, vršilac dužnosti direktora Moderne galerije „Likovni susret“ Subotica, Melinda Nađ Kišereš, menadžerka projekta „Dragulji na prekretnici vekova – putovanje kroz čudesan svet secesije” (Diamond) koji je realizovan u okviru IPA programa prekogranične saradnje između Mađarske i Srbije, iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj grada Subotice i Geza Vaš, jedan od autora knjige i direktor Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica.

Nela Tonković je rekla da se promocija knjige organizuje upravo u Palati Rajhl jer ta zgrada, koju je arhitekta Ferenc Rajhl projektovao kao svoj porodični dom, ove godine slavi 110 godina izgradnje. Na promociji knjige, najavila je, govoriće oba autora, mr Gordana Prćić-Vujnović i Geza Vaš, recenzentkinja knjige dr Olga Kovačev-Ninkov, kao i menadžeri projekta „Diamond“ – Melinda Nađ Kišereš i dr Nenad Ivanišević.

Melinda Nađ Kišereš govorila je o značaju i aktivnostima projekta „Diamond“, navodeći da je u okviru projekta obnovljena istočna fasada Sinagoge, da su organizovane izložbe, radionice za arhitekte koji se bave zaštitom graditeljske baštine, ali i da je objavljivanje ove knjige zapravo pravi primer prekogranične saradnje, vidljiv iz života jednog čoveka – Ferenca Rajhla – koji je, iako Apatinac, dobar deo svog života proveo živeći i radeći u Subotici i Segedinu.

Geza Vaš ukratko je objasnio strukturu knjige, posebno se osvrnuvši na činjenicu da je ona u današnjem vremenu, i veoma osetljivom trenutku za kulturu i naučni rad na polju humanistike, mogla biti napisana i objavljena jedino u okvirima jednog šireg projekta, kakav je bio „Diamond“. On je dodao da životni put i opus arhitekte Rajhla nisu do kraja istraženi, odnosno da je njegov budimpeštanski deo projektantskog i graditeljskog rada za sada nepoznat, i izrazio nadu u nastavak istraživanja kojim bi konačno bio upotpunjen uvid u Rajhlovo delovanje.