Gradonačelnik Jene Maglai podneo izveštaj o šestomesečnom radu

- U proteklom periodu radili smo na ozbiljnim uštedama i privikavanju svih gradskih službi i javnih preduzeća na domaćinsko poslovanje u raspolaganju budžetskim sredstvima. U prvih pet meseci ove godine u budžetu grada bilo je na raspolaganju 1,68 milijardi dinara, što je 30 odsto godišnjeg obima i za deset odsto manje u odnosu na isti period prošle godine - izjavio je gradonačelnik Subotice Jene Maglai na pres-konferenciji u Medija-centru Gradske kuće upriličenoj povodom podnošenja izveštaja javnosti o šestomesečnom radu.

Teško nas pogađaju, istakao je, uskraćena transferna sredstva za više od 140 miliona dinara i što nam je republika uskratila još jedan prihod koji se odnosi na porez na dohodak građana, gde smo na godišnjem nivou izgubili još oko 60 miliona dinara.

- Uskraćeni smo, dakle, za oko 200 miliona dinara budžetskih prihoda. To smo uspeli da nadomestimo uvođenjem finansijske discipline u plaćanju poreza i određenih obaveza koje imaju naši korisnici, prvenstveno zakupa gradskih poslovnih prostora. Prihode od poreza na imovinu u prvih pet meseci ove godine, u odnosu na isti period 2013. godine, povećali smo za 37 odsto, tako da smo, po tom osnovu, ukupno naplatili 224 miliona dinara - rekao je gradonačelnik Maglai.

On je kazao da je u periodu januar-maj ove godine ukupno utrošeno 1,52 milijarde dinara, i to na: obrazovanje - predškolsko, osnovno i srednje (332 miliona dinara), kulturu (230), socijalnu zaštitu (66), opšte javne usluge (389), razvoj zajednice (363), kapitalne investicije (222), primarnu zdravstvenu zaštitu (26) i ekonomske poslove, poljoprivredu i transport (110 miliona dinara).

- Prioritet su nam bile obaveze bitne za vitalno funkcionisanje grada i njenih organa, a to su obrazovanje, kultura, socijalne usluge, komunalno održavanje grada. Pod kontrolom smo držali i budžetske korisnike kako ne bi došlo do preuzimanja obaveza koje neće imati pokriće ili koje će moći da naprave dubioze - rekao je Maglai.

Štednja i domaćinsko poslovanje

Dnevnice i troškovi putovanja prepolovljeni su u odnosu na isti period prošle godine, upola manja je i potrošnja benzina, kao i troškovi parkiranja, a za poklone je izdvojena samo trećina sredstava u odnosu na isti period 2013. godine, naglasio je Maglai, i dodao da je tokom proteklih pet meseci na određeno vreme angažovano upola manje radnika nego u istom periodu prošle godine.

- Drastično je smanjena i reprezentacija, čak za 75 odsto, ugostiteljske usluge su prepolovljene, a službeni automobili su u prvih pet meseci prešli manje za više od 100.000 kilometara nego u istom periodu prošle godine. Potrošnja benzina je bila manja za 21.000 litara, tako da smo u proteklih pet meseci, u poređenju sa istim periodom 2013. godine, na benzinu i rezervnim delovima uštedeli oko dva miliona dinara - istakao je Jene Maglai.

Podvukao je da je tokom proteklih šest meseci, u dva navrata, početkom decembra prošle i u martu ove godine, uspeo da se izbori sa zahtevima i pritiscima nadležnih iz javnih i javno-komunalnih preduzeća da se povećaju cene komunalnih usluga.

- Nisam dozvolio povećanje cena komunalnih usluga ni za jedno javno preduzeće. Do sada je bio običaj da su se kvartalno dizale cene u svim javnim preduzećima i neracionalno ponašanje u mnogim segmentima naših javnih preduzeća direktno se prelivalo na leđa potrošača, naših sugrađana. U proteklim godinama još se nije desilo da je neko imao snage da se suprotstavi zahtevima za povećanje cena komunalnih usluga. Nameravam da nastavim tu praksu, naravno ne u nedogled, ali mislim da moramo da napravimo red i da komunalna preduzeća imaju rezerve vezane za svoje cene i pružanje komunalnih usluga - smatra Maglai.

Osim retkih izuzetaka, javna preduzeća funkcionišu veoma loše ili katastrofalno, ocenio je on. U mnogim javnim i javno-komunalnim preduzećima, naglasio je, odnos prema radu je problematičan i mnogi bi trebalo da se osveste i odreknu sintagme „Ne mogu oni mene tako malo da plate koliko ja malo mogu da radim”, jer vremena socijalističkog samoupravljanja su, kako je rekao, odavno prošla.

- Uvođenje reda neće biti jednostavno, biće čak mnogo teže nego što sam očekivao. Imamo i pozitivnih primera, ali daleko smo od onoga što ja očekujem kada je reč o organizaciji posla, kvalitetu i odnosu prema radu. Još uvek nismo imenovali direktore na četiri godine i status vršioca dužnosti tim ljudima u velikoj meri otežava da dugoročno planiraju. Mislim da se to pitanje mora rešiti u sledećih nekoliko dana. Revizorska kontrola u nekoliko javnih preduzeća je toku i za desetak dana očekujem prve izveštaje. Mislim da će Subotičani biti šokirani podacima kako se odnosilo i kako se raspolagalo sa sredstvima javnih preduzeća - kazao je Jene Maglai.

Investicije i nekretnine

Nestabilna politička situacija u našoj zemlji i izbori, ocenio je, odrazili su se i na interesovanje investitora koji se, kako je konstatovao, ne utrkuju, ni na nivou države ni u Subotici.

- Investicije koje su započete u našem gradu se nastavljaju i dobro napreduju. ’Svarovski’ gradi proizvodnu halu, ’Simens’ namerava da u sledećih nekoliko godina utrostruči proizvodnju i broj zaposlenih, ’Kalcedonija’ će do kraja godine da zaposli veliki broj ljudi. Dogovoreno je da i dve italijanske kompanije sledeće godine počnu da grade svoje pogone, a pregovaramo i sa jednom južnokorejskom kompanijom. Kada je reč o investicijama, nadam se da će biti pomaka i smatram da je od izuzetnog značaja da u ovom periodu sledeće godine barem dve-tri ozbiljne investicije dovedemo u Suboticu - rekao je Jene Maglai.

Uz isticanje da je interesantno da je grad Subotica došao do novih 70 hektara građevinskog zemljišta, on je rekao da Grad uskoro preuzima u posed 40 hektara i da se nada da će Grad i preostalih 30 hektara uskoro preuzeti u posed, s obzirom na to da se radi o građevinskom zemljištu na veoma atraktivnim mestima.

Isto tako, dodao je, mora da se reši i pitanje tzv. Druge kasarne, odnosno vojnog kompleksa kasarne „Petar Drapšin“.

- Videćemo da li će se ta nekretnina prodavati ili ćemo pristupiti kompletnom rušenju vojnog kompleksa i zemljište prodavati kao grinfild investiciju, što je možda i bolja mogućnost. Četiri godine nam tamo stoji taj kompleks, svake godine plaćamo milione za njegovo održavanje i čuvanje, a nikakve koristi od njega nemamo - naglasio je Maglai.

Prema njegovim rečima, krenulo se i u pribavljanje imovine tzv. Prve kasarne, odnosno kompleksa kasarne „Kosta Nađ“.

- Verujem da ćemo, kada je reč o toj kasarni, napraviti dobar posao i za Grad, i za državu. Očekujem da će Poreska uprava uskoro dobiti iz Republičke direkcije za imovinu nalog za procenu Prve kasarne i da ćemo u nekoliko narednih meseci uspeti da se dogovorimo sa Ministarstvom odbrane i Republičkom direkcijom za imovinu o njenom otkupu u ugovornim uslovima koji su nam ponuđeni od strane Ministarstva odbrane - najavio je Maglai.

Infrastrukturno ulaganje i briga o građanima

Što se tiče infrastrukture, rekao je, gradi se ili je već završena saobraćajnica Bajmok-Bačalmaš, zaključeni su ugovori i počeli su radovi na izgradnji i proširenju Tesline ulice, a ulazi se i u investiciju vezanu za opsežne radove u Ulici grožđa.

- Na Paliću se gradi kanalizaciona mreža u Zoološkom vrtu. Nadam se da ćemo ove godine na Paliću izgraditi vodovodnu mrežu u još pet-šest ulica, a ako dobijemo odobrena sredstva u iznosu od 55 miliona dinara iz pokrajine onda nameravamo da od tih sredstava izgradimo kanalizacionu mrežu kod Vikend naselja, na Horgoškom i Kanjiškom putu - kazao je Maglai.

Napomenuo je da postoji mogućnost da se realizuje nastavak izgradnje Narodnog pozorišta.

- Tu imamo dosta problema, ne toliko finansijskih koliko tehničkih, jer su nedostajali određeni dokumenti. Zaposleni u Direkciji za izgradnju grada i Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture očigledno još nisu naučili da ozbiljno shvataju svoje obaveze, pa nam se dokumentacija vraća i tako iz nedelje u nedelju gubimo vreme. Sad je, navodno, poslata kompletna dokumentacija i nadam se da ćemo ovih dana dobiti konačno odobrenje za raspisivanje javnog tendera i da ćemo ove godine i taj projekt uspeti da realizujemo - rekao je Maglai.

Mislim da ulazimo u jedan proces gde ćemo morati da radimo više manjih projekata, s obzirom na to da novca nema, kazao je on, i dodao da se neće ulaziti u realizaciju velikih projekata osim u slučaju da se obezbede sredstva iz Republike, za šta, s obzirom na posledice katastrofalnih poplava u našoj zemlji, postoji mala šansa, ili iz evropskih fondova.

- Ako se ne budemo razbacivali, ako se i tu budemo zaista domaćinski odnosili onda ćemo moći da uradimo mnogo više nego što je to bilo u ranijem periodu. U poslednje vreme susrećem se sa jednom veoma pozitivnom pojavom, a to je da u odnosu na projektovane vrednosti za investicije kod javnih nabavki postižemo cene koje su za 25 do 30 odsto manje nego što su nam projektanti dali kao cene za realizaciju tih projekata - naglasio je Maglai.

Dosta toga je urađeno, ocenio je, kada je Sinagoga u pitanju: sredstva za zapadnu fasadu su obezbeđena, rebalansom budžeta će verovatno biti novca i za južnu, tako da za narednu godinu ostaje samo severna fasada. Mađarska Vlada je, podsetio je, obezbedila 350 hiljada evra za unutrašnje uređenje ovog objekta, a lokalnoj samoupravi za sledeću godinu ostaje da obezbedi sredstva za uređenje trga ispred Sinagoge, koji je prilično zapušten.

Uz konstataciju da se prečesto dešava da se „povlači ručna kočnica” od strane nekih koalicionih partnera, i isticanje da to nije dobra poruka ni prema ostalim koalicionim partnerima, ni prema njemu, ni prema građanima Subotice, gradonačelnik Maglai je rekao da se previše dugo čeka na narednu sednicu Skupštine grada, iako bi hitno trebalo da se reši imenovanje članova školskih odbora i članova Kadrovske komisije.

- Ako svi mi govorimo građanima da smo tu da radimo u njihovom interesu, mislim da onda ne bi trebali da se vrtimo oko sitnog politikanstva i oko pokušaja dobijanja određenih pozicija koje nemaju veze sa realnošću i onim što su naše potrebe. Imamo strahovito mnogo problema, time treba da se bavimo, a ne sami sa sobom – zaključio je Jene Maglai.