Počeo poljoprivredni forum „Hrana za Evropu”

U hotelu „Galerija“ danas i sutra održava se Četvrti poljoprivredni forum „Hrana za Evropu” posvećen temi „Kako realizovati strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024.“, na kome učestvuju članovi upravnih i nadzornih odbora, generalni direktori i menadžeri poljoprivrednih, prehrambenih kompanija i zadruga, individualni poljoprivredni proizvođači, predstavnici države i struke, trgovinskih lanaca, banaka i drugih finansijskih organizacija i osiguravajućih kuća. Organizatori foruma su Ekonomski institut i Društvo agrarnih ekonomista Srbije.

Generalni direktor Ekonomskog instituta Dragan Šagovnović je, u pozdravnoj reči, rekao da je primarna posledica zahteva Eurostata koji se odnosio na sve članice EU bila da je deo sive ekonomije uključen u obračun bruto domaćeg proizvoda (BDP), da je rezultat toga da imamo rast nominalne vrednosti BDP oko sedam posto i da to uslovljava i bitne promene u strukturi BDP. Iz ugla agrara, dodao je, to znači smanjenje udela agroprivrede u privredi Srbije.

Prema prethodnim standardima, kazao je, koji su takođe primenjivani na osnovu direktiva EU, godinama se govorilo da je u agrosektoru rast proizvodnje u odnosu na 2001. godinu od 20 odsto, a novi, unapređeni sistem obračuna pokazuje da mi, u stvari, imamo smanjenje agrarne proizvodnje od tri odsto.

On je kazao da bruto dodata vrednost srpskog agrara nije četiri milijarde evra, kako se smatralo, nego na nivou od oko 3,6 milijardi evra, i da potencijal srpske agroprivrede nije 30 milijardi evra nego 30 milijardi dolara.

 
Dragan Šagovnović

- Ne smatramo da je moguće u vreme primene jedne strategije postići ovaj maksimalni cilj od 30 milijardi dolara, ali mislimo da strategija treba da omogući da se bruto vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji poveća bar do nivoa proseka 28 zemalja EU, što bi značilo da bi mogla da bude na nivou od skoro 8,5 milijardi evra. To je dostižan cilj u srednjoročnom periodu, uz adekvatnu implementaciju programa za razvoj agroprivrede – istakao je Šagovnović.

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije usvojena pre nešto manje od tri meseca, podsetio je, otvarajući forum, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine prof. dr Zoran Rajić, i naglasio da su ciljevi (pet) kojima se teži kroz implementaciju Strategije - rast proizvodnje i stabilnost dohotka; rast konkurentnosti; održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine; unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima, i efikasno upravljanje javnim politikama i unapređenje institucionalnog okvira razvoja poljoprivrede i ruralnih sredina.

Prema njegovim rečima, tim na čijem je čelu ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković će se truditi da u okviru budžeta za narednu godinu dobije što bolju početnu poziciju.

Zoran Rajić

- Vlada je usvojila rebalans budžeta i sredstva za poljoprivredu nisu smanjena. Naši poljoprivredni proizvođači sa te strane mogu da budu zadovoljni, neće biti prekida u dinamici plaćanja svih onih podsticaja koji su predviđeni pravilnicima – poručio je Zoran Rajić.

Gradonačelnik Subotice Jene Maglai je, otvarajući forum, rekao da se Subotica prvenstveno oslanja na poljoprivredu iako je, i kada je reč o industriji, u odnosu na druge sredine u našoj zemlji jedan razvijeniji grad.

- U budućnosti ćemo morati sve više da se oslanjamo na poljoprivredu, kao i na prerađivačku industriju, koje su svojevremeno bile motor ekonomskog razvoja ovog regiona. Bez obzira na taj pad koji je usledio u poslednjih dvadesetak godina, mislim da je neminovno da u sledećih pet do 10 godina napravimo ozbiljniji iskorak u tom segmentu razvoja našeg agroindustrijskog kompleksa i na taj način podignemo i kvalitet življenja naših sugrađana – istakao je Jene Maglai.

 
Jene Maglai

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije je izuzetno značajan dokument, rekao je gradonačelnik Maglai, dodajući da se nada da će se, u odnosu na usvajanje nekih strategija u ranijem periodu, sada mnogo efikasnije pristupiti realizaciji ovog dokumenta.

- U poljoprivredi nam nedostaje znanje, istraživanja pokazuju da najmanje dve decenije zaostajemo za razvijenim evropskim zemljama. Da bi se taj zaostatak u što kraćem periodu nadoknadio, moramo mnogo i ozbiljno da radimo u narednom periodu. Za postizanje boljih rezultata neophodna je i konstantna saradnja svih nivoa vlasti – podvukao je Jene Maglai.

U okviru foruma „Hrana za Evropu“ biće održano sedam panel-diskusija.