Konverzija zemljišta uz plaćanje tržišne cene
U Velikoj većnici Gradske održana je javna rasprava o tekstu Nacrta zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, koju je organizovalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u saradnji sa gradom Suboticom.
Državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović je, tim povodom, izjavila da se radi o jednom prilično nezavršenom poslu i da je od 2006. godine, kada je donet Ustav, i 2009. godine, kada je donet Zakon o planiranju i izgradnji, u Srbiji započet proces privatizacije građevinskog zemljišta.
Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji koji je stupio na snagu 17. decembra prošle godine omogućio je svim fizičkim i pravnim licima da mogu da steknu pravo svojine na građevinskom zemljištu, osim lica koja su subjekti privatizacije, izvršnog postupka ili stečaja, kazala je Aleksandra Damnjanović, i dodala da će to biti rešeno ovim zakonom.
- Pravo na pretvaranje prava korišćenja, kao relikta socijalističkog sistema, rešava se ovim zakonom upravo za tu kategoriju lica. Po nacrtu ovog zakona, konverzija je moguća ali uz naknadu koja se određuje u visini tržišne vrednosti tog građevinskog zemljišta u momentu podnošenja zahteva za konverziju uz naknadu - rekla je Damnjanovićeva.
Ona je navela da će od ukupno 661.000 hektara građevinskog zemljišta u Republici Srbiji predmet novog zakona biti 0,8 posto (5310 hektara) tog zemljišta, na kome su kao nosioci prava korišćenja upisana lica iz privatizacije i stečaja.
Predmet konverzije, kazala je, ne može biti zemljište koje je nekim posebnim zakonom izuzeto iz prodaje, kao ni zemljište koje je planskim dokumentom predviđeno za izgradnju objekata javne namene.
Gradonačelnik Subotice Jene Maglai smatra da je bitno da se usvoji ovaj zakon i na taj način uredi status tog zemljišta koje, kako je rekao, nije velike površine, ali se nalazi na lokacijama koje su interesantne.
- Vreme je da se pravo korišćenja pretvori u pravo svojine. Bitno je da će se morati isplatiti naknada i da će država, eventualno pokrajina, ili lokalne samouprave moći konačno da naplate protivvrednost tog zemljišta. Otvoriće se i neki ventili koji su do sada bili zatvoreni u smislu da se stiče pravo svojine na tom zemljištu i da se u to zemljište može investirati – naglasio je gradonačelnik Maglai.
On je dodao da su lokalnoj samoupravi i dalje vezane ruke kada je reč o centru Subotice, da je stav ministarstva da se sav zaštićeni prostor smatra kulturnim dobrom i da je to državna svojina i da na osnovu toga država može u bilo koje vreme da oduzme neku vrednu imovinu.
- Mislimo da to nije korektno, jer to što je neka nekretnina pod zaštitom kao kulturno dobro ne može da utiče na imovinsko pravne odnose. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvo finansija moraju da daju uputstvo katastru da se taj stav promeni – istakao je Jene Maglai.
